Bogoslovlje

крајева могао бити сваки који бп с искреном љубављу прилазпо ближњпма код којих би непознавање научне психологпје могло битп прежаљено. Али колико je таквих ? Зар није и најбољима међу нама потребно да сваки час чине духовне напоре да обуздају своју себичност и да се сете да и други људи мисле, осећају, желе, хоће ? Ништа, разуме се, не може човека тако поуздано учинити пажљивим на дубине људске душе као психолошка наука. Па зар би се онда могло и мислитп да би на j више богословске школе смеле бити без психо логи j е ?

Морамо, у корист изучавања пспхологије на теолошким факултетима, поменути само још једно. Дешава се, найме, да се у богословској лптератури наиђе не само на извесну несигурноот него и на потпуну пометњу у употреби најосновнијих пспхолошких појмова, као што су н. пр. разум, соећање, воља и др. А то, признаке се, код факултетски образованих теолога, не би смело бити случај.

Др. Борислав Лоренц.

Оцене и прикази

Онћа ноетика. Teorija spoznaje i kritika njezine vrijednosti. Napisao Dr. Stjepan Zimmermann, kr. j. r. sveučilišni profesor P. r. član jugoslav. akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. 2. izdanje. Državna Štamparija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Beograd, 1926. Стр. V —XV и I—sßo велике осмине. Ово велико систематско дело познатог хрватског философа Цимермана, профеоора философије на богословском факултету Университета у Загребу, заслужу je да се о тему мало више проговори, у толико више што je писано »s naročitom namjerom da posluži didaktičnim pofcrebama na našem sveučilištu« (XV). У предговору ка овом, другом издању износи сам аутор главна разлике између тог и првог издања. »Sistematika je u toliko preinačena da je u II Dijelu najprije pozitivno izložena objektivistička nauka«. »Ali ne samo po svom rasporedjaju u organičnn cjelinu, knjiga je dobila i sadržajno neke preinake i nadopune« (V). Предговор у кратко излаже »općenu

55

Философија на теолошком факуптету