Bogoslovlje

даје прегледну п потпуну систему одбране хршпћанства ? да ли je аргументацпја јасна и убедљива ? да ли je и y коппко матернјал стваран или фиктиван ? како je материјал пробран ? који су извори, одакле je материјал узет ? да ли су пзвођења логична и потпуна ? да ли je писац прекувао употребљенп аполог, материал ? шта има у његовом делу стварно жеговог а шта туђег ? може ли ова Апологетика да оспособп богослова-ученпка за успегаан рад у борби с непријатељпма вере ? може ли ова Апологетика ослободити интелектуалца сумњп и колебања у хрпшћ. вери ? какав општи утисак може она да учини на објективне људе и на људе од мислп, верзпране у фплозофпјп, прир. наукама, историји и т. д.? Укупно речено: има ли ова Апологетика солидне научне вредности? Да .Апологетику треба научно обрађивати, ми ел им да ће то мало ко порећи. Она je чак једпна богосл. наука са строго рационалним карактером. Кад je Апологетика у своме унутарњем склону на разумном основу, и када почива на научно провереиим чињенпцама, онда она мора да има и спољну страну научности форму научности. Писац пак ове Апологетике мисли другојачије. »Има их«, каже он у својим »напоменам а«, »који мисле да се научност књижевних радња повећава изобиљем навода из разнпх научних дела. Има их који нарочито од других преносе такве наводе. Научни наводи корисни су за стручњаке. Стручњаци ће их пак сами наћп. Онима који уче довољно je датп исходе испитиважа. Стога нисам сматрао потребним наводитп разноврсне пзворе, чијим сам се испитивањима и жиховпм исходпма послужио при изради Апологетике«. Ja се са овим гледигатем не слажем. Г. Парента није написао Апологетику за своју личну употребу, него за најширу читалачку публику. Из његових »папомена« јасно се впди, да своју Апологетику намењује не само богословима православие него и других хрпшћ. вероисповести, и не само богословима уопште него и »свпма л>удима без разлике«. Када, дакле, ова Апологетика рачуна на приступ и ван најужег круга ученика средњих богосл. школа, онда она мора бпти потпуно опремљена. Пренесимо се у душевно стање огромне већине школованих и полушколоваипх па ћемо осетити недовољност и празнину ове Апологетике и у погледу на жену спољну страну. Неоеиорио, да није свака књига, која изобилује наводима из ту-

Вогослов.ъе