Bogoslovlje

ђих научных дела, научна; алп свака Апологетика, која je по -својој садржшш заиста научна, мора имати и ову спољну страну научности. Када хоке Апологетика да ме разуверп у мојим сумњама п колебањима, онда нпје довољно када ми она каже: »некп мисле«, »некн тврде«, »има их којп мисле«, »многи говоре«, или : »износи се«, »признаје се«, »приговара се«, пли: »повеет потврђује«, »наука доказује« и т. д. Ja xoky да знам, ко су ти »неки«'п »многи«? јесулињихова мпшљења стручна? јесу ли они уопште признати ауторитети? Јер безлична п колектнвна имена нису ауторитети. Таква се имена обично налазе у бајкама. Ja хоћу, даље, да знам, чиме то наука или повеет доказује и утврђује? Правило je за једнога апологета, да се сам не може истицати као ауторнтет, коме би се морало веровати. Природа je самог предмета, саме Апологетике, таква, да кад се позива на чшьенице, на мишљења и резултате било историјске или из природных и др. наука, да .се заклоны и за људске ауто р и тете. Апологетика није Догматика, и она не претпоставља веру него сумп.у, стога je и њен метод обрађивања истина хришћ. вере другојачији. Међутим, дубљи je разлог пишчевог непозивања на ауторптете и ненавођења извора. Ова Апологетика није уопште израђена по изворима. Она није плод дугогодишњег рада на прибираньу апологетског градива; она није резултат ни читана ни испитивања »разноврсних извора«. Она je један врло вешто изведени плагијат ; она je извод, прение и прерада две-три стране апологетске системе. Jep, писац се пре свега није служио »разноврсним изворима« ; друго, писац се не само служио, него je махом преводио век готове апологетске системе, а Апологетике ни у ком случ aj у не могу бит и изворима за Апологетику; треке, писац нигде ни једном речи не помиње ове своје »изворе«, него шта више показује очигледну намеру, да их сакрије. Више од две трекине материјала ове Апологетике узете су из две врло старе, иако иначе у своје време врло добре, Апологетике. Једна je од ι-ьих Апологетика знаменитог руског богослова Николаја Павловича Рождественског, б. професора Дух. Академије у Петрограду : Христианская Апологетика. Курсъ Основиаго Богословlя, у два дела од 1884. год. Друга je такође врло чувеиог немачког римокатоличког апо-

Оцене il приказа