Bogoslovlje

Павла, изостављајући све оно што je Павле говорио о Богу као створитељу света. Он je учио и то да ће се спасити само они Kojii буду прихватили његово учење. Кајина и слпчне њему, Содомите и Египћане и слпчне њима и све незнабошце којп су се рђаво владали спасио je Господ и узео их je у своје царство, зато што су му изашли у сусрет, када je еилазио у Ад. Напротив, Авеља, Еноха, Ноја и остале праведнике и потомке патрпјарха Аврама, као и све пророке није спасио Христос, зато што му пи су изашли у сусрет када je еилазио у Ад. Тако су њпхове душе и даље морале остати у Аду. 1 После тога говори Иринеј о Тацпјану, за кога каже да je развпо учење о еонпма, слично Валентину. Он je проповедао строги енкратизам и учио je да je брак блуство. Вино je пак забрањивао чак и у прнчешћу. 2 Даље говори о осталим огранцима Валентинове ј ереси, који се називају Варвелиоти или Варвелонити, који су учили еманацију еона. Они су учили да постоји неки еоы који никада није старио и који увек беше девичанског духа, а називаху га Варвелон. Неки безимени отаи je хтео да се појави пред самим Варвелоном. Енија, која je произашла од њега, стала je пред лицеи његовим и захтевала je Прогносис (претходно знагье). Када je родила Прогносис, па затим Еониа Зои (живот вечни), онда je између њих прослављени Варвелон, којп je гледао у величину, и радостаи родио сличну себи светлост. За њега кажу да je зачетник светлости и сваког рађања. Отац, када je видео ову светлост, благословио je. Они кажу да je овај отац Христос, који попово захтева да му се да Нус (разум) и Нус je произашла од њега. Поврх тога отац je родио Логос. Сада су спојени међусобно Енија, Логос, Афтартасија и Христос. Вечни живот пак je спојен са Телиматосом (вољом), а Нус са Прогносисом. Ови сви величаху велику светлост и Варвелон. После je из Еније и Логоса произашао Автогенисие да прикаже велику светлост. Овоме je све подложено, на чак и Алитија. Алитија и Автогенисие сто je у вези. Из светлости, т.ј. Христа, произашле су четири светлости, које су стајале

1 Irenens: Adversus haereses lib. 1. cap. 27. § 2 —4; Migné; gr. ser, t. 7. col. 688 et 689.

2 Irenens: Adversus haereses. lib. I. cap, 28, § 1 et 2; Migne:. gr. ser. t. 7. col. 690 et 691,

133

Ирпнејево пзлагање гностпчких јереси