Bogoslovlje

ступањ 1 и свцма својпм моћима радити само на остварежу Царства Божјег н правде његове на земљи. Алд погрешно бд се схватило учење Христово уопште, ако би се, у наставц и васпитаж} г , претпостављање небескнх блага земаљсгапуги тежња ка Царству Божјем, протумачили као захтев за одрицање свих светских ствари. Човеку на земльи потребна су и земаљска блага. И Божански Учитель није могао траждти одрицање од онога, што je човеку потребно за живот. Одрицање од земаљских блага не значп овде, да се ми одричемо свих светских ствари, већ да се одричемо само оних ствари, ко je би нам сметал е, да испунимо свој животни задатак, своје назначенье на земльи. Другим речима, на земальска блага не треба гледати као на циљ, већ као на средства, да се помоћу њих може остварити вольа Божја. Човек може имати 'и земальска блага, као што су и мал и Аврам, Job, Соломон и други побожни льуди, па ипак служили Богу, а-не земальскбм благу или мамону 2 . Само у том случају на земаљска блага треба гледати као на дар Божји, који нам je дат, да жиме прославимо Бога и да помогнемо своме ближњему, да и он испуни своје назначење на земљи. Jep само земальско благо није у стажу да подигне човека у више, безгрешно стаже. »А каква je корист човеку«, рекао je Спаситель, »ако сав свет добије, а души својој науди« (Мат. 16, 26). Исто тако, као што je случај са земаљским благом, погрешно би се схватило учеже Христово и о другом блаженству, ако би се у настави и васпитажу ишло на то, да се живот представи као плачна долина, преко које се не прелази. Овим блаженством Спаситељ je хтео да покаже само потребу искрености у покајажу за учижене грехе, а никако одстраживаже сваке радости у животу. Напротив он je желео, да жегови ученици буду весели и безбрижни льуди. Целокупна радост безбрижнога цтичјег и билъног света треба да украси децу Божју. Зато je, у смислу четвртога блаженства, и рекао; »Не, брините се 3 . .. ~ шта ћете јести, ни шта ћете нити Погледајте на птице небеске како не сеју и не жажу, нити саби-

1 I. Kant, Über Pädagogik, hg. von Th. Vogt (Langensalza 1901) S. 72.

2 Д. Стефановић, Јевапђелије по Матеју (Београд 1924) стр, 47.

3 C. F. Heinrici (Die Bergpredikt, Leipzig 1905. S. 74) сматра овај одељак »најшареиијим«, али у исто време и »најспорнијим« у Беседи на гори.

201

Беседа на гори у настави и васпитагьу