Bogoslovlje

носно за уништење таквога брака. Нпје то ни био развод, јер je то matrimonium iniustum, зато mije ни требало разводно писмо. Још je je дна новина заведена животном потребом. Сваком примитивном човеку je највећа срећа када има што вище деце. То je највећи благослов Божји. >а особпто je међу Израиљцима владало тако веровзње. Дужност je управо свакога Израпљца, по њиховом веровању, да има много деце. Брак без деце беше највећа срамота (Пост. 30, 1. 13. 23. I. Самуил. 1, 6.—8.), a π зло за народ. Зато Талмуд и уводи у судску праксу, да се има развести брак супружника, који су за време десетогодишњег брачног живота остали без деде. Taj се брак морао развести и против воље њихове (Jevamoth 6, 2. 64а) 1 . Дирљиве сцене морале су се том приликом одигравати, особито, ако je био сретан брак. У равпнскпм круговима сачуване су врло лепе анегдоте о томе. Није су увек имало срца, да се раставе двоје, који су били заиста сретнп. Тако се и Midraš Rabba за Песму над Песмама 1, 4. прича како je требало развести један пар који je кроз десет година заједнпчког живота врло сретно живео. али без деце. Они сами нису никако желели развод. Када су запитали једнога равина за савет, он одлучи да брак треба и завршити свечаном гозбом као што je и почео. За време гозбе замоли тај човек своју жену да она узме из Iьегове куће са собом оно, шта joj je најдраже. Како се том приликом он напио и заспао, она га узме и понесе са собом. На тај ce je начин доскочило талмудској одредби и наставио се срећан живот. Та одредба изгледа на првипоглед врло сурова, али je ипак сасвим разумљива и оправдана, када се узме у обзир споменуто гледиште онога времена о браку са или без деце. Зато се сличая обичај налази и код врло многих народа, где брак важи само онда, ако у тему деце има 2 . И у многим крајевмма иашег народа често je врло јак разлог за развод брак без деце. Разуме се да се тај развод не врши пред црквеним судом, него у самом народу 3 .

1 Ketuboth 77а не налаже уннштење такога брака него само препоручује. Lazar Goldschmidt: Der babylonische Talmud, 1925, Bd. V.

2 E. Große, Die Formen der Familie und die Formen der Wirtschaft, Freiburg i. Br. 1896, стр. 16.

3 Др. Тнх. P. Ђорђевпћ, Наш народнн живот, Београд 1923, стр. 75 след. (Српска Књнжевна Задруга. Коло XXVI, Бр. 174.).

244

Богословље