Bogoslovlje

се не да изговарати, име 6 &v (сугдаго, Онога који јест), Јехове, који је Отац, Син и Св. Дух, Тројица једносушна и недељива. 1 ) Отуда, прекрстити се значи „јављати на себи и у себи триипостасну слику Божју“ и „двоприродног једноипостасног Богочовека". Трисвета песма која се пева за време благосиљања народа двосветњаком и крстом указује, по речима Симеона Солунског, на тајну Тројице коју је саопштвло људима оваплођење једног од Тројице“, при чему двосветњак символизира Христа, а крст који прати благосиљање, изгледа овде као потенциран (?); на тај се начин досветска жртва јавља са нарочитом јасношћу и снагом у свом јединству са тајном. тројичности. Чињење крста над јеванђељем „не означава благосиљање јеванђења већ као неку појаву крста кроз јеванђеље, т. ј. речју Божјом, која је произишла из Речи, оне Речи која је од почетка узела на Себе крст“. 2. Крст сједињује у недељивој истовзтности три основна аспекта хришћанске религије помоћу којих се она јавља свету: мит, догмат и култ. Мит (?) је Голгота, догмат проповед о нскупљењу, култ евхарстија". „У свејединству својих аспетака култ је живи и конкретни символ основне досветске онтолошке истине хришћанства, истине која може да буде формулисана као живот кроз смрт (пре света и превечно), као уништење смрти смрћу (у времену, по икономији)" ~А над свим овим уздиже се његова божанствена беспочетна онтологија; јер се Литургом крста јавља Сам беспочетни и превечни његов носилац 11Символика крста „улази својим коренима у неисказане дубине несазданог првобића, јављајући се као њихово енергетично лучење". Идеална у сваком слшслу геометријска символика (?) крста побуђује нас a priori да тражимо њена реална овоплоћења у свима епохама. Идеално је и најреалније (?). „Првобиче Речи је првобиће часнога крста, јер, Реч, 6 ЛбвоЗ 6 топ бгаороС (I. кор. I. 18) јесте „Јагње зеклано још од створења

’) Ипак, у примедби на стр. 124. писац признаје да је Јехова по превмућству друга Ипостас. У нимбу којн у формп крста обавија Спасите.веву главу са словима ocov (Онај који јест, Постојећи) сједнњују се снјање енергије крста и појава крстом оваплођеног и распетог Јехове. Недељивосг п једнодушност Тројице символивира се заједничко.м тачком оних двеју линија које се укрштавају и праве крст. Та тачка укрштавања символизира и несливено двојединство божанства и човечанства у другој ипостасн тројнчног јединетва (стр. 124—124, прим.).

238

Богословље