Bogoslovlje

Али, докле су Vater и de Wette, на основу споменутих понављања и противуречености говорили противу јединства Петокњижја, дотле су Hase, 1 ) Ewald 2 ) и Rosenmüller, 3 ) на против говорили су у прилог јединства Петокњижја, нарочито књиге Постања.

3. Хипотеза допуна Ergänzungshypothese. Противу хипотезе фрагмената устао je Н. Ewald, доказујући у свом епису „Die Komposition der Genesis kritisch untersucht“ да je Петокњижје написато с планом, што аподиктички доказује јединство његове садржине. У то исто време појавио се један приличан број писаца и егзегета (Drechsler, Weite, Hengstenberg, Ranke, Kurtz па и Keil) који су не само одбацили претходне хипотезе него, шта више, признавши јединство садржине Петокњижја, признали и Мојсија за писца његовог. Али, захуктали точак деструктивне критике није се могао зауставити овим признањем јединства садржине. Зато сада Ј. Stähelin ствара нову хипотезу хипотезу допуна. Он je управо почео онамо где je Ewald стао, найме: признао je да je Петокњижје написано с нарочитим планом, ставивши само у његовој основи један основни спис Grundschrift, и то: Е1 оhim Urkunde т. j. елохистички докуменат. Taj Elohim Urkunde био je дакле, најсгарији основни спис Петокњижја коме су затим с планом од стране компилатора додавани остали извори (фрагменти) и лични уметци допуне. По Knobel-y, 4 ) основни спис (Grundschrift), који je написан од стране неког свештеника у време цара Саула да брани Мојсијеву теодицеју (а на основу народне традиције и писмених докумената), допуњен je најпре од непознатог редактора за време јудејског цара Јосафата (916 —891 г. пре Хр.) законима из кшиге „Ратова Господњи x“, која се спомиње y Бројевима XXI 14. Затим, за време јудејског цара Језекије (721—693), такође непознати редактор, дпдао je Grundschrift-y спис J, којим пак спајањем ова два списа постале су књиге: Постања, Изласка и Бројеви. За време јудејског цара Јосије 621 године пронађена je и додата последња књига Поновљени Закони. После, за време вавилонског ропства, Петокњижје je, вели допуњено законима

] ) Oegenerinnerungen, стр. 219—225, 3 ) Komposition đ. Genesis.

3 ) Scholia in Genesis.

4 ) Kurzgefastes exegetisches Handbuch zum A. T. Genesis Leipzig 1852—1861.

263

Мојсије и критика