Bogoslovlje

Мати одгаја својега сина, као и отац, зато се и препоручује сину да не одбија поуке своје матере. (Приче Солом. 1,8. 6,20.), јер je луди син жалост матери својој (Приче Солом. 10,1. 17,25) и само такав презире своју матер (Приче 15,20. 23,22. \ упропашћује оца и одгони матер (приче 19,26). А проклет je сваки који ружи матер, као и ода, (Поновль. закони 27, 16.) док се за онога који проклиње или удари матер одређује смртна казна, као и за онога који проклиње оца. (Излаз. 21,15. 17.). Шта више, захтева се највећа послушност, jep се, иначе, оставља родитељима правно средство да се реше непокорно? сина: „ко би имао сина самовољна и непокорна, који не слуша оца својега и матере своје, и они га ускарају а он: их не послуша, нека га узму отац његов и мати му, и нека га доведу к старешинама града својега, к вратима места својега, и нека кажу старешинама градским: овај наш син самовољан: je и непокоран, не слуша нас (на глас наш), изелица je и планида. Тада нека га заспу камењем сви људи онога места, и нека погине; и тако истреби зло из своје средине, а сав Израил» нека чује и нека се узбоји“. (Поновљ. Закони 21,18 след.). Мати, у овом случају, иступа као пуноправно лице које, заједноса оцем, подноси оптужбу. На то се свакако мисли и у причама Соломоновим, када са вели за око које се руга оцу и неће да слуша матере, да ће га юьувати гаврани с потока и јести орлићи (30,17.). Матери се, дакле мора исказивнти исто поштовање као и оцу. Она има исти ауторитет. Када Јосиф ириповеда своје сне оцу, Лаков га кори речима: „е да ли ћемо доћи ja и мати твоја и браћа твоја да се клзњамо теби до земље“ (Пост. 37,10)? Врло често, за то, спомиње се у закону отац и мати заједно (Поновљ. закони 21,18. Левит. 21,11. Број. 6,7.) и мати je имала потпуно право да кажњава децу (Поновљ. зак. 21,28 след. Прор. Захар. 13,3. Приче Солом. 1,8. 6,20. 30,17.). Лаков je узорни син који у свему слуша своју матер (Пост. 27,19.). Рахава, као благодарно и добро дете, брине се за спас својих родитеља. (Исус. Нав. 2,13. 18,17. 23. 25.) а исто чини и Давид (1. Самуил, 22,3.). Стари верни пријатељ Давидов Варзелај не бежи с Давидом, jep жели да умре у своме граду код гроба оца својега и матере своје. (11. Самуил, 19,37.) —. Jep и ако je отац глава породице, ипак се льубав и поштовање деце више изражава према матери, која се с њима бави од најранијег

277

Брак и социјални положа] жене код Јевреја