Bogoslovlje

Матери се, збогтога, мораувек исказивати највеше поштовање, као и оцу. На двору, царица мати ужива најдубље поштовање. Она има специјалан положа], као што то сведочи и њеи назив „g e bira“ —господарица (1. Цар. 2, 13. 15, 13. 11. Цар. 10,13. Jep. 13, 18. 29,2.). Када долази царица мати своме сину, он устаје са престола, излази јој у сусрет, клања joj се и поздравља je, води je до свога престола и посађује са своје десне стране, на седиште (I. Цар. 2, 12. след.).

И у родословљу царева, спомиње се увек и његова мати (I Цар. 14,21. 15,1 и т. д.). Но из тога спомињања и матере му, не може се ипак, закључити, нити je то доказ, да je и у Израиљу постојао матријархат материнско право и власт. Под матријархатом се разумева друштвено стање примитивног човечанства, где je главку власт у друштву и породици вршила мати, по којој се рачунало и сродство, ане по оцу 1 ). То je значенье назива матријархат у ширем смислу. У ужем смислу означава јецно од то двоје тј. или материнску власт (владање), или рачунање сродства само по матери. У првом значеньу употребљавају реч: L. Dargun (Mutterrecht und Vaterrecht; Studien zum ältesten Familienrecht I. Teil 1. Hälfte Leipzig 1892 стр. 142, 143) и E. Grosse (Die Formen der Familie und die Formen der Wirtschaft, Freiburg und Leipzig 1896 стр. 11). У другом смислу (сродства по матери) узимају Th. Engert (Ehe und Familienrecht der Hebräer (Studien zur alttestament liehen Einleitung und Geschichte, herausg. v. k, Holzhey, 111 München 1905. стр. 8) иG. A. Wilken (Das Matriarchat bei den alten Arabern. Autorisierte Übersetzung aus dem Holländischen, Leipzig 1884). При томе мисле присталице обадва мишљења, да je матријархат постојао пре патријархата очинске власти. Али се то мишљење никако не може одржати нити доказати. G. N. Starcke, један од признатих етнолога, бавио се проучавањем народа који су на најнижем културном степену у Аустралији. При томе je дошао до резултата, да je рачунање сродства по матери, код аустралских народа, доцнијег порекла, а да се рачунанье по оцу,

9 Dr. Andr. Eberharter: Das Ehe und Familienrecht der Hebräer; mit Rücksicht auf die ethnologischen Forschungen dargestellt von. Münster i. w. 1914. (Altestamenliche Abhandlungen herausgegeb. v, Dr. J. Nikel. V. Bd. 1-2 Heft. S. 28); Helwald Fr. v. Die menschliche Familie nach ihrer Entstehung und Entwicklung (Darwinistische. Schriften, 2. Folge X-XI. Leipzig 1889 стр. 204, 214.; J. Bachofen: Das Mutterrecht 1861. стр. 4. 6. 19.

279

Брак и социјални положа]' жене код Јевреја