Bogoslovlje

БОГОСЛОВЉЕ ОРГАН ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА

ГОДИНА IV

СВЕСКА 4

МОЈСИЈЕ И КРИТИКА

Наставак.

Историско развиће негативно-деструктивне критике у XVII веку оснивало се на философским погледима енглеских деиста; у XVIII веку на философским погледима француских слободних мислилаца и енциклопедиста; а после овог времена на Кантоном критицизму, Хердеровом хуманизму и философским погледима историских и природних наука 1 ). Попевши пак своја научна истраживања с библиским скептицизмом, критичари су као рационалисте дошли до закључка да треба одбацити сваку божанску кнтервенцију у свету у опште, па и интервенцију божанску у погледу састава старозаветних књига т. ј. инспирапију. Зато није ни чудо што су поједини претставници негативно деструктивне критике, у новије време (XIX и XX веку), почели долазити до ових негативних ресултата. Наиме Renan je писао да су Јевреји своје историске анале испунили митологијом страних народа; de Wette, да je Петокњижје дело имагинације управо: једна епопеја теократије; Chamberlain огласио je Мојсија за „несемитског Египћанина“, и Stade да Јевреји у опште нису ни били у Египту*; док Ewald сва пророштва, која се противе философији, окарактерисао je као обичан мит, причање. Али највећи утицај на присталице деструктивне библиске критике произвело je мишљење историско-религиске философије Хегелове; да су савршенији одељци Библије млађи од несавршенијих, и да се монотеизам путем еволуције исчилио из политеизма, као природна последица 2 ). То и такво дакле гледиште на Библију, којим се прво негира божанство Откривење а затим инспирација и Израшь као иза-

Ь Упореди Hoberg, Über Pentaterchfrage (op. cit.) стр. 11 и 12—16; такође Meignan, De Г Eden â Moise (op. cif), стр. 78 —82. *) Geschichte des Volkes Israel, Berlin 1887.

2 ) J. Kley, Op. cit. стр. 79.

I f Богословље 17 * , .[ 1 -г. \ К •Г* l