Bogoslovlje

зеном (у јулу 1342). Али хтели бисмо да обратима пажњу и на полулегендарно податке, које можемо довести у везу са овом душевном променом. Сетимо се како Григорије Цамблак изрично вели да су мошти Стефана Дечанског почеле да врше чудеса и биле прослављене 7 година после његове смрти од архијерејског сабора 1 ). А Михаиле Константиновић каже да je Дечански „после 9 година дигнут и проглашен за светог који je после многа чудеса чинио и чини још и до данашньег дана.“ 2 ) Подударање je врло велико. Испало би да je некад окогод. 1339 или 1341 краљ Стефан Урош Дечански био проглашен за светог. Ипак пок. Ст. Новаковић у наведеном чланку није хтео да прими ни ове податке: њему je изгледало да je Григорије Цамблак измислио цео податак о прослављању моштију Дечанског и о чудесима за време Душаново 3 ). Врло je интересантно ипак да je у повељи 29 октобра год. 1343, коју данас објављујемо, краљ Душан говори о „новој благодети која се зби на оцу мојем светом кральу Урошу.“ Ову реченицу можемо разумети као алузију на ново прослављање Дечанског као свеца и на чудеса која се врше на његовом гробу. Пре ове године, кадгод Душан говори о своме оцу, он му не даје епитет „светог“. У овој повељи год. 1343 и у неким доцнијим споменицима спомнње се већ „свети краљ Урош“ Дечански, 4 )

’) Живот Дечанског у Гласнику XI, стр. 80. А. И. Јацнмнрски мисли да je Цамблак ово дело писао у Дечанима год. 1407 или 14UÖ. А. ЯЦимирскlй, ГригорШ Цамблакъ, стр. 144.

2 ) Гласник XVIII, стр. 74.

3 )Отаџбина V, стр. 219. Ипак, ако пажљиво прочитамо Цамблаково дело, видећемо да je он добро обавештен и да податци о чудесима Дечанског нижу се хронолошким редом: најпре говори се о томе како се после 7 година краљ Дечански јави еклисиарху, затим о архијерејском сабору и о отварању гробнице, затим о чудесима; о исцелегьу слепца и других болесника. Напокон о неираведном Ивоју, челнику Душанове царице Јелене [вероватио после смрти Душанове] и о некем обесном властелину Јунцу за време међусобног рата [за време ратовања кнеза Војнслава или доцније ?Ј. Ово je логичкн ред чињеница, које Цамблак описује и наномиње „како до скора живи били људи који иознаваше оне на којим се та чудеса збила.“ Не бих веровао да je Цамблак све ове чињенице и имена измислио, кад je год. 1407-8 своје дело писао, уп. Гл а сник XI, стр. 80—88.

4 ) Крал, Дечански спомиње се као свети у натпису год. 1348 у Дечанској црква [Љ. Стојановић, Записи I, 92], у натпису г. 1350 [I b. I. 96] и у запису из г. 1355 [I Ь. I,llo], у Душаиовим повељама 8 марта 1350 [„свети крал, Оурошь Стефань“] и 25 марта 1355 [„свети и триблажени крал, кир-Стефань“] Од. Спо м. 150 и 155.

293

Кад je Дечански проглашен за свеца