Bogoslovlje

ВАСПИТНИ ПУТЕВИ ЦРКВЕ [ОСНОВИ ПАСТИРСКОГ РАДА СА ДЕЦОМ]

Пастирски рад са децом, или т. зв. дечје пастирство, данас се највише обрађује у књижевности Пастирског Богословља на Западу. У току последних десет година више je писано о овом предмету и од стране римокатоличких и од стране протестанских богослова него ма о ком другом предмету из те практичне богословске науке. Имамо сада врло опширно разрађене чак и најситније детаље појединих питања из ове области. И, што je главно, увек се јако истине огромна вредност овог пастирског рада. Сматра се да црквеност једног нараштаја зависи у главном од интересоваша Цркве за тај нараштај док je он још у доба младости. Проф. Гатерер тако започиње своју интересантну књигу о овом предмету: „Треба нагласити да су црквени пастири пре свега дечји пастири“ 1 ). Овакво схватање вредности овог предмета имало je као последицу то да je данас на Западу дечје црквено пастирство сасвим друкчије него што je било можда joui пре четрдесет и чак пре двадесет година. Стварају се нови методи рада, појављују се многе нове установе за ту сврху, показују нови путеви. Не гледа другим очима на вредност духовног руковођења деце ни наша богословска наука 2 ). Овакво схватање има свог оправдања и у основним начелима Пастирског Богословља и у томе што Црква везује дечје пастирство за најбитније услове свога живота. Начелно, у Пастирском Богословљу се не посматра објекат пастирског старања Цркве као један у целини само, као јединствени, на пример, да свештеник има пред собом парохију, или једну трупу слушалаца пред предикаоницом, само као целину, без обзира на њихову индивидуалност. Напротив, објекат пастирски рашчлањује се на трупе и личности; пастир има пред собом, под својим стараньем, и све њих заједно, и свакога од њих индивидуално, као и сваку извесну трупу засебно. Ове су трупе условљене узрастом, полом, ингелигенцијом, моралним

1 M. Qatterer, Kinderseelsorge, Innsbruck, 1924, 2.

2 ) Ово нам се донекле показује и у оснивању претпрошле године специјалног Релыгиозн о-П едагошког Кабинета при Православном Богословском Институту у Паризу. А код нас се ова] предмет са разних страна третира и у Пастирском Богословљу и у Катнхетици.

303

Васпнтни путеви цркве