Bogoslovlje

противу страсти и дејства њихова 1 ), него je она „глава сваког побожног живота“ како нише преп. Макарије Велики мати свих врлина... Она узајмљује врлине од Бога, извора богаства, и усваја их ономе ко се стара да остане у заједници с Богом“ 2 ). О богослужењу и молитви нише у свом дневнику О. Јован Кронштатскикао оједином среству за одржање духовног живота 3 ). И доиста, богослужение има огроман чисто субјективно-психолошки знача] и може да буде једно изванредно педагошко срество и својом садржином и формом, нарочито св. Литургија са својом централном мисли о крсној жртви Спаситељевој. Од колике je пак васпитне вредности за дете причешће и исповест ! Св. Причешће у дечјем пастирству важно je не само као душевна храна и као срество за очување чистоте дечје душе, као лек противу опасности по духовни живот, него чак и као право васпитно срество, са личношћу Христовом као див ним идеалом за дете. Исто je то и исповест. Духовник се јавља као најближи и најинтимнији дечји пријатељ који гледа у најунутарњије светмње дечјег срца, куда често ни родительски поглед не може да допре; навикава га на унутарњу саморадњу„ помаже да се лечи све то што може да буде опасно по цео потоњи живот детета. Значај исповести je тим већи за дете у колико се овде нема у виду главни циљ ове тајне да се грешник приведе на покајање него се више гледа на споредан педагогики задатак; да се дете сачува од моралне слабости, да се одржи та чистота код њега коју већ H.v.a после крштења. Пастирско Богословље сада иде за тим да богослужение као васпитно срество буде добро искоришћено у дечјем пастирству. Пре свега, овне долази разјашњење богослужења. En. Теофан изражава гледиште Цркве када каже: „ко учествује у богослужењу, мора учествовати духовно, мора га разумети“ 4 .

Ц Препод. Варсануфlя Великаго и Јоанна Руководство къ духовной жизни. Москва, 1883, одговор 421.

2 )Еп. ИгнятlЙ Брянчаниновъ, Сочинения, СПБ. 1905, т. I, 140.

3 ) Ј. И. Сергl е в ъ (Кронштадтсюй), Моя жизнь во ХристЕ, одељак у срп. преводу (Богословље, 1929, 111, 213). О овом предмету исти писац говори врло опширно у својој књизи Мысли о Церкви и Прав о с лавном ъ Бог о слу жен i и.

4 ) Еп. Теоф а н ъ, Начерташе Христганскаго Нравоучешя, Москва, 1896, с. 422.

314

Богословље