Bogoslovlje

Ради тога у Православно] Цркви има значаја пастирска аскетика, која учи како да се достигне путем вежбања тај дар благодатне љубави. Није то обично одушевљење за рад на добру ближњих; ово je управо преливање живота пастирева у живот пастве. „Пастир долази у однос према својој пастви као према својој личној савести; код њега ишчезава лични живот : он се радује духовним плодовима своје пастве и плаче о њеном паду“. 1 )

Значај пастиреве личности овде je и у томе што се он јавља као „живи сведок онога што учи“. У Пастирском Богослов.ъу се наглашава да парохијани хоће да чују истину од пастира, али желе одмах и да je виде, тј. да се увере да je он потврђује делима. Ово нарочито важи у пастирском раду са побожнима или пак са децом и омладином. „Дијамант се само дијамантом да глачати“. 3 ) О. Јован Кронштатски то овако објашњава.„Наузајамном осећању или међусобном поимању наших душа оснива се и дејство или недејство проповедничких речи: ако проповедник не говори од срца, лицемерно, онда унутратшьим својим инстинктом слушаоци одмах осете да се речи нроповедникове не подударају са срцем, да не одговарају његовом животу, И таква реч нема ту моћ коју иначе може да има кад je проповедник произноси срдачно, нарочито кад он своју реч извршује на делу. Међу душама људским постоји одвећ тесна унутарња веза и узајамност. Зато добра, побожна, срдачна расположена могу да буду лако саопштена душама других, нарочито пак добра дела“. 3 ) Али, разуме се, исто тако може да буде и обрнуто дејство пастиреве личности. Због тога Ап. Павле пише: „Ни у чему не дајте спотицање, да се служба не куди“ (II Кор. 6,3). Св. Јован Златоуст баш у томе и види

*) С. С. Б. Письма къ пастырям ь, 1891, 19. О то] благодатно] љубави која „туђе жалости и патње подноси као своје личне“ в. код Св, Максима Исповедника (Доброто люб 1 е, 1888, 111, 226). -) Faulhaber, Wir Akademiker und die Kirche (Meinz 1913, 26). v

3 ) O. j. Kpo нштатски, Мисли о свештенству (Богословље, 1929, 11, 135). О овоме говори и Јован Лествичник (Книга къ пастырю, изд. Юевопеч. Лавре, 1877, 195) и Св. Григорије Богослов (Творешя, 1, 20, 23 и сл.) и др.

317

Васпитни путеви цркве

Богословље