Bogoslovlje

као усиновљеник фараонове кћери, одрастао на двору фараоήοβομ, научивши ce свој мудрости египатској. У његово време y Египту ce већ беше неговала „лепа књижевност“, 1 ) поред свакодневне званичне и приватне преписке. He само то. Један Египћанин, који |е тада хтео да заузме једно веће место y државној служби, морао je знати да пише, тј. почињао je као писар 2 ). Отуда видимо да je yτο време и код мисирских Јевреја постајала једна врста писара, тако звани: шотерим. Ови шотерими били су претставници фараоновог ауторитета и уједно јемци плаћања порезе египатским властима од стране поверене им колоније 3 ). Према изложеноме, значи, да je y време Мојсија писменост била јако разграната за коју je не само он знао, него и старешине његово! народа. Зато ce и примећује велики утицај како египатске културе и писмености на Израиљ и Мојсија, тако и утицај појединих египатских обичаја, о којима писац Петокњижја говори као добар познавалац свега тога. Пошто je Египат колевка Мојсијева, то он, природно, често и чини алузију на египатске обичаје и законе. По угледу, дакле, на Египћане који су носили амајлије, он y ikh>. Пон. Закони, v 1.7-8, наређује Израиљу да његову заповест о љубави према Богу „вежу себи на руку за знак“. У XXVII,2-3 исте књиге Мојсије, опет по угледу на египћанске стубове (обелиске), наређује следеће; „Кад пређеш Јордан y земљу... подигни себи камење велико... И напиши на њему све речи овог Закона...“ Тано исто и полазак y бој противу непријатеља, Мојсије подражава египатски обичај, што сведочи иста књига

-сматрају за египатско име, које je фараонова кћи Мојсију дала y знак свог посиновљења, a које пак на египатском језику гласи: Ms(w), или Mesu и Mose и значи: си н, тј. „божји син“, боље peh и: теофор. Претпоставља ■ce, да je она ово име Мојсију дала y спомен свог оца Tut-mosis-a 111 (1514 —1469), за време чије владавине настало je гоњење Јевреја, док je /излазак био за време владавине Аменофиса 11. (Упор. Лопухин, loc. cit. и Schöpfer, Op. cif. стр. 224., no коме je излазак нз Мисира био 1449. год.; као и hd. König, Mehr. u. aramäisches Werterbuch zum A Test. Leipzig, 1910. стр. 250, име; Mosche).

г ) Hoberg, Genesis (op. cit.), стр. XX.

2 ) Allgeier, Bibel und Schule, стр. 29.

3 ) Meignan, L’Ancien Test. De l’Éden à Moïse. Paris 1895., стр. -C67, no коме cy ови шотерими y почетку били обични писари који су ce бринули о радницима на раду, давали им посао, рачуиали материјал и томе слично. Доцније, шотером ce називао један граматичар, један историчар; тј. тим ce именом називао једап мудар и писмен човек.

17

Мојсије и критика

Богословље