Bogoslovlje

требала, и на тај начин могао оставитн y аманет свом народу ради његовог спасења и искупљења.

Закључак. Кад узмемо y обзир све напред речено долазимо до ових закључака: 1. Да je Авраам, отац Израиља, историска личност 1 ) и да je живео y времену великог културно-просветног препорода вавилонског царства за време ваадавине цара Хамурапиа, који je чисту и неизвитоперену првобитну традицију управо Откривење о створењу света, као и историју човечанства до њега, предао свом сину Исааку, a преко овога даље Јакову и свему Израиљу. Благодарећи Аврааму не само да je сачувана првобитна традиција о створењу света y свој својој чистоти (која ce додуше сачувала и код других старих народа Истока само обучена y одећу мита због чега и има донекле слнчности између библиске традиције и традиције паганских народа 1 ), него je сачуван и монотеизам, који je тада био y декаденцији, дегресу, изложен коначној пропасти. 2. Како писац Петокњижја не говори о култу многобожачких бргова Ваала и Астарте који су обожавани y Палестини, нити пак говори о култу бога Мардука који je, као бог сунца, обожаван y Вавилону 2 ), значи немогуће je да je Петокњижје постало на основу претпостављених извора, написаних од стране непознатих редактора y Палестини и Вавилону. A како опет писац Петокњижја одлично познаје политички, соцнјални и религиски живот Мисираца (стално војујући противу египатског незнабоштва), тј. његову топографију, законе и установе, значи да je писац Петокњижја био васпитаник Египта. 3. Дошавши до закључка да je писац Петокњижја васпитаник Египта, спонтано долазимо до другог закључка, наиме: да je тај писац Је вр еји н. A како je Μо јс и је, као усинов-

1 ) y новије време пађена je цигла, на којој je претстављена личност Аврамова (види А. Jeremias. Op. cit. стр. 51.), испод које ce налазн име: Авраам,

2 ) W. Lortz, Die biblische Urgeschichte in ihren Verhältniss zu den Urzeitsagen anderen Völker zu den israelitischen Volkserzählungen und zum üanzen der Heiligen Schrift. Leipzig, 1907, стр. 14 —16.

3 ) Ориенталскс космогоннје Феничана, Етрураца, Вавилонаца (па n Египhana) су y стварп теогоније, док y Петокњижју Бог нема нпшта заједничког са створењем јер je изнад свега. Циљ библиског прнказивања je чисто религискп, док код политеиста (нарочито Вавнлошша) je политички. (Вмди А. Jeremias, Im Kampfe nm Babel und Bibel. 4 A.·Leipzig, cip. 17).

Богословље