Bogoslovlje

на своме народу y Египту, када тај народ пређе преко мора као по суху, док ce непријатељска војска потопи, Марија (Mirjam) сестра Мојсијева и Ааронова предводи девојке и жене, да уз свирку, песму и игру, прослави Јахвеово дело: „коња и коњаника врже y море, славно ce прослави“ (Излаз. 15,21.). Иза победе Јефтајеве над синовима Амоновим, излази му на еусрет његова кћи на челу девојака са свирком, игром и песмом, да прослави весели догафај y историји свога народа. Види ce дакле, да je το био обичај y народу и ако je баш y случају Јефтајевом то било од катастрофалног значаја за његову кћерку. фСуд. 11,34.). И Давид y својој тужбалици за Саулом и својим побратимом Јонатаном позива кћери Израиљеве да закукају над националном несрећом, a да ce το не разглашује по Гату л Аскалону да ce невеселе кћери филитејске и да не играју кћери необрезаних“ (11. Сам. 1,20. 24.). Као што ce, опет, веселе кћери Израиљеве y свима градовима израиљевим над победом Сауловом и Давидовом над Филистејима, при чему и нехотице -стављају жалац y срце Саулово својом песмом; „Саул поби хиљаду, a Давид десет хиљада (I. Сам. (цар) 18,6. 7.), јер, ce види да и Саулу није свеједно шта певају жене израиљске Дисп. 1. Самуил, 78,8. 9.). A и иначе ce спомињу „веснице победе“ тј. хорови девојака што славе победу (Псал. 67 (68.) 12.). Снаха првосвештеника Илија пада мртва на земљу кад зачује да je највећа светиња Израиљева, ковчег заветни, y рукама непријатељским-филитејским. Једино што још има времена да даде ■сину, којега je y томе моменту родила, име „Ikabod" „отиде слава од Израиља“ (I. Сам. 4,21.). Сама кћи Јефтајева соколи свога оца да изврши завет. Она не жали себе, главно je да су Аамонићани побеђени (Суд. 11,36.). Жене су, чак, и владари код Јевреја, Мааха, кћи Авесаломова a мати цара Асе управља земљом и подиже идоле својим боговима (I (III.) цар. 15,13.), док охола феничка принцеса Језавеља (Izebel), жена цара Ахава, влада скоро неограничено и својим слабим мужем ,и целим израиљским царством. (1. (111.) Цар. 18,4.; 19,1. след. 21,7.). A њезина крволочна кћи Готолија (Atalija) „поби сав род царски" и завлада Јудом за 6 година (11. (IV.) Цар, 11,1. 3,). И Александра, жена Александра Макавеја (Хасмонеја) влада '9 година (JosiL Antiquit. XII. 6,6.). Сви ти примери показују, да за народ није ни најмање необична ствар, ако види на своме ■челу једну жену. Царица Михала (Мелхола), жена Давидова не

33

Брак и социјални положај жене код Јевреја

Богословље