Bogoslovlje

Јунгеров доста неповољно изразио у свом спису „Неканоническ!я книги Ветхаго Завета“, кад каже: „ у автора книги далеко не все исторично“. 1 О овој књизи нарочито се неповољно изразио митрополит Фаларет у својој Библијској Истории, за коју вели да „затм-Ьваетъ -истину“, a њена сведочанства назива „темнымъ и несправедливимъ“. 2 Кад се све напред речено узме у обзир, вероватније je прво мишљење, то јест: да су ранији старозаветни списи у оригиналу свакако тропали при разрушеньу и спаљењу Јерусалима 587, године, док ипак сачувани су њихови преписи копије, које се налазиле у важнијим религиским центрима Јудеја у опште. Само тако да се објаснити њихова једновремена појава и у ропству (т. ј. у Вавилонији под именом „књиге“) и у Јудеји, кад пр. Барух саветује Јерусалимљане да се држе књиге Закона.

I СКУП МАЛИХ ЗБИРКИ У ЈЕДНУ ЦЕЛИНУ - КАНОН.

Наведене мале збирке књига Старог Завета убрзо после вавилонског ропства, заједно с књигама које су се појавиле у времену по ропству, скушьене су у једну књигу и тако постао ; канон codex старозаветних књига. Одмах се намеће питање: ко je ово у чинно, и када? Пре него што префемо на истраживање колектора ових књига, као и на време када je он то могао учинити, констатујемо да се тон види из самог текста књига Старог Завета. По том предмету, дакле, немамо ниједно историско сведочанство из књига које чине овај канон. Првобитна традиција то обично приписује свештенику и књижевнику Јездри. Ово мишљење први пут налазимо у апочрифној IV књизи Јездриној глави XIV 3 , где се вели да je Јездра, будући инспирисан Богом, помоћу пег људи у току четрдесет дана написао 94. књиге, од којих су 24. саставни део јеврејског тнксга Старог Завета, а а остале 70. су апокрифне књиге. На основу ове апокрифне кгьиге Јездрине Оци цркве, који су ту књигу много поштовали и употребљавали, заступали су наведено мишљење, найме: да je Јездра први колектор, скупљач књига Старог Завета и да je

i Казань, 1907. год. стр. 43.

2 Наведено код П. Јунгерова, Неканон. книги В 3. стр. 43.

3 Стих: 21-47,

190

Богословље