Bogoslovlje

у исто време закључио палестински канон. Ово мишљење заступали су: Климент Александрией 1 , Василије Велики 2 , Тертулијан 3 , Ирине] 4 , Теодорет 5 , Јевсевије 6 и остали. Други црквени Оци били су мишљења да je Јездра само сачувао и обнародовао аутентични и неповређени кодекс књига Старог Завета. Најглавније сведочанство овог мишљења je спис Атанасија Великог „Σύνο-ψς“ 7 , где се каже да je Јездра, у времену ропства и страдања његовог народа, као искусан и учеван човек, сачувао књиге Ст. Завета и, по ропству, предао их свима. Доцније, то исто мишљење налазимо код Исидора Севиљског, додавши само, да je Јездра сачувани кодекс (канон) јеврејских књига поделио на 22. књиге, сходно броју слова јеврејске азбуке 8 . Као општи закључак, на основу мишљења самих Jeвреја и Отаца цркве, изводи се овај: Јездра je био скупљач, чувар и издавалац канонских књига Старог Завета палестинское канона, који je канон он шта више и закључио. Ово цело по јудејској традицији Јездра није извршио сам већ са Великом Синагогой 9 , чији je био први члан.

1 Stromata.

2 Epist. ad Chison.

3 De hab. mul. I, 3.

4 Advers. haeresis Ш, 21.

3 Prolog, in Canticum.

5 Histor. ecclesiast V, 8. 15.

7 Стр. 20

8 Etymol, VI, 3. Овде такође спомињемо Ирипеја Лионског (Adv. haer. 111, 21) и Јована Златоустог (Horn, in Epist. ad Haebr. VIII, 4), који Јездру сматрају за чувара и издаваоца „Мојсијевог Закона н свих пророчких речи“.

9 Велика Синагога, по Талмуду (Medillâh 176, 18с), јесте ко' мисија састављена од истакнутих свештеника, левита, старешина јеврејског народа и пророка, т. ј. људи који су се били истакли својим знањем и побожношћу. Велика Синагога основана je по повратку Јудејаца из вавилонског ропства, када се она почела бринути о рестаурацији култа и о повратку и примени закона божанских и грађанских у живот јеврејског народа. Maimonid, јеврејски писац Средњег века, следујући опису Талмуда, вели да je Велика Синагога имала 120 чланова, док Abarbanel мисли да je имала само 12 чланова. Мишљење Mairnoniđ-a заступа и јеврејски писац Abrahan ben David тврдећи, да je Јездра био претседник В. Синагоге (око 459. г. и то по ропству), чији су чланови између 120. били и пророци: Агеј, Захарија и Малахија. Ова В. Синагога трајала je до Симона Праведног, те према томе имала духовни надзор над јеврејским народом у времену персијског ропства (444 —328) и грчко-сирског (328-196. пре Хр.);

191

Палестински канон Старое Завета