Bogoslovlje

израиљских празника. Јер док три „haggim“ (главна празника) претпостављају посед земље и земљорадњу, дотле пасха само претпоставља гајење стоке, а то je већ номадско доба Израиља и ако ми немамо никаквог спомена из тога најстаријег времена. Мазање дэвратака крвљу може се разумети само на та] начин, да je са пасхом спојена мисао о светковању некога чишћења, кајања. Још и данас се налази код семитских номада мазање крвљу као лустрациони обред (Goldzieher, le culte des Saints chez les Musulmans, 31.; Palmer Der Schauplatz der Wüstenwanderung 204,). Зато je и то сигурно био празник чишћења за време пролетњег младог или пуног месеца, а изгледа да се спомен о томе сачувао у одредби, да се пасха мора клати пред вече (исп. Деутероном. 16 1). Мишљење Welhausen-a и других научника, да се ту радгг о два засебна празника, оснива се, ипак, само на властитим комбинацијама, које немају великог ослонца у тексту. Сама Библија, идентифицира празник бесквасних хлебсва („hag hammassot“) са празником пасхе („pesah“), ставља их у SS исто време и одређује им уско везан начин светковања. Да при томе „massot“ има аграрии характер a „pesah“· SS номадско-пастирски, не може се доказати из наведених места. Jep и ако на први поглед изгледа да „massot“ заиста има SS аграрии характер, тобоже као празник жетве, при дубљем испитивагьу наведених мишљења, наилази се на тешкоће или чак и на керешена питања. Welhausen и други с њим држе, да су се бесквасни хлебови јеаи као жртва првине жетве. Због тога да се приноснои први сноп на жртву. Тешкоћа je, само, при томе, што се у Библијн „massot“ нигде не назива првином или жртвом првине, а то би морало бити без>ветно, да су се заиста сматрали такима. Не разјашњава се при томе, ни тражење да у целој кући не сме бити ништа кваснога. А сноп првине морају принети свештеници на жртву (Лев.) 23,10). За бесквасне се хлебове уз то, одређује да се имају правити од брашна старе жетве. То се додуше не вели изречно, али се то безуветно м ра извести из прописа Лев. 23,14, где се забрањује једење плодова нове жетве пре принашања првога снопа (~'omer“), Taj ce chi-π морао принети 16 Низана, а веК

272

Богословље