Bogoslovlje

Немамо доказа ни за тврђење да je massot празник пролећа (Benzinger) или пролетњег еквинокција (Sellin). Мазање крвљу може имати лустрациони карактер, али исто тако и апотропејски. Познато je веровање о чаробној моћи крви, у сваком погледу, али се то веровање не показује у одредби да се пасха има клати у вече (Nowack). Eijjfeldt 1 ) мисли да пасха нема ништа заједничког са изласком Израиљаца из Египта него да има природни карактер. То да je жртва, која се приносила за пролетњег пуног месеца од пролетњих јагањаца. Она не означава само благодарност за рађање животиња, него у првом реду одвраћа погубне демоне, који би могли бити опасни и људима и животињама у тој ноћи пуног месеца. Због тога им се приноси крв и на тај начин ублажава њихов гњев. Та основна црта празника да се није могла прекрити ни доцнијим историјскии разјашњењем. Због тога се може још јасно видети, да пасха допире у времена, у којима Израиљци нису поштовали Јахвеа, него разне демоне. Када je Јахве постао Бог Израиљаца, па се онда наметнуло и садање историско тумачење. У појединостима се начин светковања тога празника много изменио. Још оригиналније мишљење износи Eerdmans 8 ) који мисли да je празник бесквасних хлебова морао бити независан од пасхе. Eerdmans устаје против мишљења да je једење massota SS код пролетње свечаности реминисценција из номадског времена Израиљаца. Јер и ако су бесквасни хлебови специални хлебац пустиње, ипак још никако није доказано, да и стари бедуини нису познавала квасни хлебац као и Египћани и Вавилонци Join и данас je „burghul“ врло обично јело номада Арапа, а прави се од ускисла теста. A најстарије законодавство уз то одређује, да се празник raassota светкује у месецу Abib-y, а то je месец жетве. Из SS тога да излази да je макар највероватније да празник има нетто

’) У „Religion in Geschichte und Gegenwart Handwörterbuch für Theologie und Religionswissenschaft. 2. Aufl. herausgegeben v. H. Gunkel und L. Zscharnack, Tübingen 1930 str. 551

3 ) Eerdmans: Das Mazzothfest y: Orientalische Studien Theodor Nöldeke zum siebzigsten Geburtstag gewidmet; herausgeg, v. Carl Bezold Gieszen 1906 . Bd. S. 671.

274

Богословље