Bogoslovlje

са жетвом или растињем. А нигде се не разјашњава зашто у то време не сме бити ништа ускислог у кући. Eeidmans настоји да протумачи значење празника анимистичким схватањем примитивног човека о растињу и жетви. Све да има своју душу и може се плодити. Код жетве бежи душа жита и поља све до последњег снопа. Због тога се мора пазити да се душа задржи жртвом и службой, па да и следеће године роди жетва. Taj се сноп чува и семење тога снопа меша се идуће године са семењем нове сетве и noceje се. При томе се има уздржавати и од неких јела, и да се на тај начин најбоље разјашњава одредба да се морају јести бесквасни хлебови и да их морају јести чак и странци (о. с. 678.). Ускисавање je једна врста кварења трулења. Душа семена могла би се престрашити у додиру са квасним и побећи. Велика брижљивост којом Јеврејин претражује своју кућу да није случајно осталошта квасно сакривено, доказује да Mišna (Талмуд) и традицијадрже да je веома битна ствар да се све квасно мора макнути из куће. Тако се и најбоље тумачи зашто се не сме јести ништа са квасцем. Странци који помажу при жетви, могли су исто тако шкодити жетви као и Израиљци. Истина да се крви приписује специална моћ, али да je она и жртва демонима како xohe Eijjfelđt, код пасхалне вечере, не може се узети као тачно. Jep у пасхалним прописима, у томе случају, поклањала би се највећа пажња крви и тај би се обред маззња крвљу, безуветно одржао све до данас, да je он био толико важан. Како знамо, пажња се, управо, посвећује јагњету и то као жртвеној животињи а не као претставнику стада. Гњев демона могао се ублажити, и држало се да се ублажује, сваком жртвом без разлике, a није се морао због тога установљати специални празник за време пуног месеца. И зашто je баш та ноћ пуног месеца била најспаснија за човека и животињу, када би се сваком примитивном човеку могла чинити много опаснијом ноћ последнее четврти или мене месепа? И мишљење да пасха потиче из времена када су Jeвреји још пре Јахвеа поштовали демоне, не може се тим тумачегьем доказати, jep нема ни најмањег ослонца на самом библијском тексту. Анимистичко тумачење Eerdmans-ово о души жетве, врло je оригинално, па можда и тачно, што се тиче остављања и чуваша последньег снопа. Постоји још и данас и код наших

275

Пасха

Богословље