Bogoslovlje

Бога, сад су с њим, или, по Ис. 57,19, некад „далеко“, сад су „близу“ т.ј. Бога. Приближио их je Богу Христос својсм крвљу. На крсту проливена крв Христова помирила их je с Богом и приближила их je к њему (ср. Римљ. 3, 25). Христос Исус je у Ис. 57, 19 обећани „мир", обећани миротворац. Он je донео мир на земљу, и то, како мир између Бога и људи, тако и мир између два одељена дёла човечанства, Јудеја и незнабожаца. Апостол говори прво о миру између Јудеја и незнабожаца. Међу њима нема више противности, непријатељства, они су уједињена браћа. Христова смрт на крсту укинула je старозаветни закон, срушила je плот који je дотле делио Јудеје од незнабожаца и стварао мржљу између њих (ср. Гал. 3, 13). Зид који je делио, пао je; у мистичном сједињењу са Христом постала су два одељена дёла човечанства, Јудеји и незнабошци, jед а н нов човек, хришћанин, jед н о мистично тело Христово. Али као доносилац мира имао je Христос да донесе људима и онај виши мир, мир с Богом. И он га je и донео. Својом смрћу на крсту уништио je Христос грех, због кога je и владало непријатељство између Бога и льуди, и измирио je тако с Богом у једном мистичном телу уједињене Јудеје и незнабошце. Али Христос није само мир наш, он je тај мир, као што апостол наставља у ст. 17., док je био на земљи, и проповедао „долазак“ у ст. 17. тумачимо у смислу Исусова доласка на земљу у телу. Христос je проповедао мир, вели апостол, не само блиским Јудејима, пего и дальним незнабошцима, уколико je његов рад међу Јудејима имао добро доћи и незнабошцима. И заиста: Христос je довео Богу, Оцу, и Јудеје и незнабошце. „У je дном Духу" значи: у je дном мистичном телу Христову (ср. ст. 1 1), у цркви, живи jед а н Дух, свети Дух, који хришћане везује међу собом и с главой, а преко главе с Богом. Јесу ли, пак, адресати, хришћани из незнабожаца, помирени с Богом и приступају ли слободно к гьему, тада нису више странци и дошльаци у држави Божјој, него равноправии грађани са „светима“, с јудеохришћанима, и припадају кући, породици Божјој. У ст. 20. употребљава апостол другу једну слику. Адресати су као хришћани храм који се зида; они су материјал који се зида на темељу апостола и (старозаветних) пророка. Апостоли и пророци чине темељ зграде, а камен угаони (ср. Ис. 28, 16) je сам Христос. У ньему, вели апостол

281

Апостол Павле о цркви Христово]