Bogoslovlje

Већина историчара, који признају историчност личности Заратхустре, стављају његову појаву у VI век пре Христа, најдаље пак у VIII. Он je творац једнога, може се с правом рећи, чистота монотеизма на већ постојећим монотеистичким тенденцијама старе религије. Стари бог Ахура, који je скоро идентичан са небом као јединством божанскога уопште и који сада носи као саставни део свог имена надимак: Мазда, једини je ocrao као бог. Остали богови су или деградирани на сасвим ниски степей духовних бића, на степей демона („дева“) дакле злих духова, или су само имена за какве апстрактне појмове, на пр. као својства бића Божјег, која су доцније персонификацијом постала нижим духовним бићима, преко којих Ахурамазда дејствује. Ахурамазда (или исто име погрчено: Ормузд = Ωρομάσδης, Ωρομάϊ,ης) je један ј едини бог, живи у вечитој светлости и творац je људи и целог света. Као сушта противност Ахурамазди, налази се на другој страни : Ангра, Ангр а-м аињ у (погрчено : Ариман = ’Αρειμάνιος). Анграмаињу je, као што и само име његово казује, „зли дух“. У најстаријим одломцима Авесте, из којих се види да je Заратхустра заиста проповедао један строги монотеизам, Анграмаињу се и не спомиње. Спомињу се само негдашњи богови, које je Заратхустра назвао демонима т. j. злим духовима. A Анграмаињу се спомиње тек доцније, када je теологија изградила један дуализам, учење о двама принципима света: о принципу светлости и добра (Ахурамазда) и о принципу мрака и зла (Анграмаињу). Анграмаињу се, дакле, појавио доцније као персонификација јединства свега злог духовног света и зла уопште. Но појавом овог ривала, Ахурамазди je ипак остала његова божанска искључивост нетакнута. Анграмаињу није раван Ахурамазди: Ахурамазда je свезнајући; он сазнаје не само сву прошлост, него и сву будућност. Напротив, Анграмаињу будућност уопште не сазнаје, а ни сву прошлост. И, напослетку, у борби између ова два супротна бића остаће Ахурамазда победилац, a Анграмаињу биће не само побеђен него и потпуно уништен. 1 )

г ) По једној легенди персијских мага, Ахурамазда je једини без почетка, a Анграмаињу je постао као последние једне незгодне мисли Ахурамазде, найме: Ахурамазда je помислио: Кад бих имао противника, какав би тај изгледао? Из те рђаве мисли, која 'je у дисхармонији са светошћу, појавио ce Анграмаињу, бог мрака и злих мисли (в. Orelli, ор. dt. 11, 176)

317

Месијанска идеја код културних народа пре Христа