Bogoslovlje

ко изнети о чему се све говори у споменутој књизи Dr. Eber.harter-a, найме: Увод (стр. 1. —3.). Писац одмах у почетку истиче, да се мисли, кад je реч о декалогу, на оне основне моралне захтеве чевечјег живота, који су изложени у II Мој. 20, 1. —17. и V. Мо]. 5, 6.—18. (21.). Далье тврди, да je сасвим погрешно гледиште, по коме има више декалога. Први je тврдио, да има више декалога, немачки писац Goethe, и по ньему je 11. Moj. 34, 11, —26. тобож најстарији декалог. Гледиште Gоe t h е-а прихватио je и екстремни протестантски богослов J. WellhauS е η али са извесном изменом. J. Wellhausen найме мисли, да И Moj. 34. гл. није треће, него прво и једино Божанско откривење на Синају. H. Gressmann опет тврди, да je V Moj. 27, 14,—26, неки трећи декалог. Уопште већина критичких егзегета мисли, да у Тори (пет књига Мојсијевих) има више декалога, ипо томе ce il Moj. 20, 1. —l7. иV. Moj. 5, б—lß. 21.) сматра као етички декалог; Il Moj. 34, И.—26. као бого службени и V. Moj. 27, 14.—26. као сексуални или сихемски декалог. По мишљењу R. Pfeiier-a постоји наводно још jeдан декалог. Pfeif er найме мисли, да Јевреји пре уласка у Ханаан нису имали писани закон. У II Moj. 23. гл. налази се декалог Ханаанеја, кога су Јевреји врло мало изменили. Ово би наводно био неки четврти, т. зв. ханаанејски декалог. Међутим хипотеза о више декалога je по Eberharter-y врло проблематична. Да не постоји више декалога тврде и: H. Smidb E. Sеl iп, О. Meissner и др. После Увода писац расправлю питање о пореклу декалога, па вели, да се ово питање моЖе схватити у двојаком смислу, и то: Под декалогом разумеју се они основни морални захтеви, изузимајући заповести о суботи и иконама, који потичу од Бога као Створитеља разумно човечије природе, који су као такови опште добро људи и саставни управо главни део уоођеног природное моралног закона, о коме говори и ап. Павле (Рим. 2, 14. и 15.). Ови основни морални захтеви обавезни су, као саставни делови разумне природе човекове, за све људе, за некултурне (примитивно) и културне народе. И онда декалог, као позитивно (писмено) изложени морални кодекс, који je дат првенствено Јеврејима, изабраном народу, као допуна и образложење природног моралног закона, који je сваком човеку урођен. Декалог, добивен на брду Синају од Бога преко Мојсија претпо-

323

Одене и приказы

Богословље