Bogoslovlje

јављен на брду Синају. Декалог je објавио Бог Јеврејима преко Мојсија свечано у знацима грома, муње, ватре и дима. Eberharter на овом месту побија погрешно тумачење ових појава, као појаве бога вулкана, Громова и непогоде и томе слично; односно тумачи горње појаве у смислу библиског излагања, с којим се тумачењем слажу и: L. Lemrae, J. W. R о t h st e i n и J. Selbst. Декалог je написао Мојсије на двема каменим таблипама. Пошто je пак Мојсије ове таблице разбио, поново их je по налогу Божјем написао. Ове камене таблице нису нам се сачувале, напротив сигурно je, да су оне нестале давно пре Христа, односно да су остале само копије тих камених таблица. И напослетку у последнем § 7. Eberharter излаже о особитој важности декалога не само за старозаветну религију и морал, него и за веру и једног правог и истинитог Бога, као и за право и истинито богослужење. Излагање свршава речима В. Ваentsch-a, које гласе; „Декалог je једноставан, но и ако je једноставан ипак je зато велнчанствен закон. Овај закон садржи само један мали број кратких заповести, али он обухвата у њима целокупну облает религиозно-моралиог живота, при томе не само спољашње радње, него узима у обзир и најунутрашннје покрете (побуде) ерца. Премда je закон упућен Израи.ъу ипак су поједине заповести слободне од сваке националне ограничености, која би овај закон чинила прикладним само за Израиљ, и зато je он подобай за опште односе. Према томе декалог je такав, да делује и преко граница Израиља и у својој новозаветној дубини (свом новозаветном удубљењу) постао je ошпте добро хришћанства“. С обзиром на важност и интересантност саме теме, о којој се баш сада на Западу врло много пише; а и с обзиром на само излагање Dr. Ebегh а г t e г- a, које може без резерве потписати и сваки православии богослов; ми топло препоручујемо ову књигу нашим читаоцима. Књига je поучна и научно написана.

Д-р С. Сшанковић.

Одговор г. д-р Јордану П. Или ћ у на његову оцену м о ј и х Катихеза за I и II разред ос новы их школа. Сврха књижевне критике не сме бити деструктивна како je сматра г. Илић, него она има да буде конструктивна, да

326

Богословље