Bogoslovlje

Други je разлог дан у „Sefer Juhasin“, 160а.: „није заслежена Усмена Тора („Tora se be’al ре“) због тога што je њена мера дужа од земље. Зато je Свети, да je благословен, подсећање заповести („zikharon hammisvot“) укратко записао у S Тори, a њихово тумачење дао je усмено“. Још се један други разлог наводи у изрекама раби Елиезера („bepirqe rabbi ’Eli’ezer), найме тај, да je Свети, да je благословен, видео да ће народи света хтети да преведу писани закон, па je због тога предао Мојсију усмене знакове. 1 Због тога je и настало веровање, међу многим Јеврејима да je забрањено да се усмена традиција (Тога se be’al ре) за■бележи, т. j. да се није смела бележити ни халаха ни хагада. Али. се нигде не спомиње изречна забрана. Додуше, наводе се изреке неких рабина које би могле говорити томе у прилог, да пр. Rabbi Johanan (bar Nappaha) je рекао: „ко записује халахе je као онај који спаљујеТору“ (Ternura 14b. Gittin 60a), .али су те изреке из много доцнијег времена (3 в. после Хр.). Напротив, ми имамо изрека у самоме Талмуду, из којих се види да су постојале књиге хагада т. ј. егзегетска тумачења Торе. Тако je R. Hijja читао у купатилу књигу хагаде за псалме (пал. Kü’ajim 9,32 b.) Johanan и Sim’on ben Laqis загледају y књигу хагаде (Temura 14 б), Johanan вели да „ко учи хагаду из квьиге не заборавља je тако лако“ (п. Ketuboth 5,9а.). R. Jehosua ben Levi и Hijja bar Ba, додуше оштро веле; „да буде отсечена она рука.која забележи хагаде“ (п. Sabbat 16,15) али тоуправо доказује да су таке збирке већ постојале, (исп. и Berakoth 23 а. Hulim 60 б. Sabbath 89а. Sebuoth 46 б). Спомињу се чак и неке збирке хагада „Megillath Ta’anith, (Ta’anith 2,8. Erubin 62 б.) „megillath Juhasin“ (Jevamot 49 6.), „Sefer Juhasim“. (Pesahim 626.) Исто тако бележене су и халахе т.ј. стварна тумачења закона jep се у Талмуду на више места говори о збиркама одредаба. Johanan ben Nuri добио je на пр. „megillath sammanîn“ списак твари које су потребне за кад (Joma 38 б.), a Rab налази

назив не може односити на хришћане, многи су непријатељи Јевреја и Талмуда узимали да je то погрдни назив за хришћане, (особито Rohling)

' Midraä Rabba (Semof) за Изл. 34, 27,; исп. Eisenmenger, о. с. 1. Bd. 230.

2 Исти разлог т. j. да неверници не добију и усмени закон наводи се и Ammude haggola, (rabbi Jsaaq-a) 39., и Jalkut Simoni 405.; Eisenmenger Л. Bd. 301.; Strack. Einl. 14.

185

О Талмуду