Bogoslovlje

Као што се из изнетог материала види, наш данашњи изговор црквенословенског језика има и нарочито српско обележје. Ако се томе дода и акцептование по т.зв. новоштокавско] системи, онда та] језик још више отступа од штампаног текста. Такво акцентовање толико je обухватило и црквени ]език да су се они сасвим стопили. Разумљиво ]е што се речи прквенословенског језика акцентују исто као и у српском језику када су оне мање или више идентичне са српским као: ббг, отец, Гбспбд, свјати боже, Богородице д]ёво радус] а приди (пршди) ит.д. Као што се из наведених примера види, чита се са пренесеним акцентом (ср. цел. оте'цк сватый,). Тако и у страним / позајмицама: Исус IисBсх Јоан Iwìhhx, Израјиљ Тсрайлк. У речима ко]е не одговарају сличним српским речима чува_ се правилно само преношење акцента са последњег слога. То вреди за просто читање или рецитатив. Иначе ту je тешко наћи неку систему, случајног, неуједначеног и недоследног акцентовања нарочито у појању има ту много. То би питање могло да буде предмет посебне расправе. Изнете српске црте довољно показују колико je наш народ заиста унео и задржао много свога у ньему страну језику, колико се у њему афирмисао. Код посматрања тих чињеница неопходно се намеке питање колика би била тек добит за наш религиозно-духовнш живот да се силом прилика није напустило српско-словенско читање.

П. Ђорђаћ

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

D-r Aleksandar Gahs, sveucilisni profesor: Krapinski covjek i njegovi savremenici. Najnovija otkrióa о vjeri pracovjeka. Zagreb 1928. (Naklada Hrvatske Bogoslovske Akademije. Tisak nadbiskupske tiskare u Zagrebu). B°, str. 16. У прошлом веку, а нарочито од његове половине, када су радови Чарлса Дарвина, особито популарно писани радови Ернста Хекела и његових једномишљеника, продрли дубоко у народне масе, напрегнуто се радило у области природних наука да се наука о човеку, нарочито о његовој најстаријој духовно]

245

Оцене и прикази