Bogoslovlje

Разуме се, да се јеврејско предање није задовољило салю констатовањел! чињенице да и усмена Тора потече од Мојсија, него je побожна легенда настојала да наслика то давање односно примање Торе, до најмањих ситница. Настоји се разаснити на који je начин Мојсије примио закон, где, како, и то управо са детињском наивношћу, али чистом вером, као и у нашим легендама о светитељима. То приповедање догађаја како je дошло до једне законске одредбе зове се у равинској традиции, „Хагада“, (haggada) односно „midras“. Као и у хришЬанским легендама о светитељима, и овде много ради фантазија, и због примера наводимо мидраш о примању Торе по делима: Jalqut R e ubeni gadol (Parasa Mispatim 107, 3.) и Pesiqta Rabbati 35, 2—4: 1 ) : „У време када je требао Мојсије да узафе горе [т.ј. у небо да прими закон], дофе облак и стаде пред њега, a Мојсије наш учитељ, на којем нека je покој, не знадијаше да ли да се на њему вози или да се за њега држи. На то се одмах облак отвори и Мојсије уђе посред њега и ишао je по небу -фирмаменту као што човек иде по земљи (v e haja mehallek bireqia ka’adam s e mehallekh ba’ares), jep овако пише у Тори: „И МојS сије уђе усред облака“ (Изл. 24, 48).). Када га je срео Кемуило (Qemuel) вратар, анђео који je над 12.000 анђела пропасти, што стоје (чувају) на вратима неба (фирмамента), навали на Мојсија и рече: шта ти je сине Амрамов да долазиш на место анђела ватре (огњених анђела). Рече му Мојсије: ja нисам овамо дошао својевољно, него по одобрењу Светога, да je благословен, да примим закон (Тору) и да га снесем Израиљу. A jep га [ипак] није хтео пустити да иде, удари га Мојсије и рани, да je морао нестати са света. И Мојсије je ишао [даље] по небу док га није срео анђео Адраниило (Hadraniel или На-

dirten Ausgaben und der Muenchener Talmud’handschrift, moeglichst sinn und wortgetreu uebersetzt und mit kurzen Erklaerungen versehen von Lazarus Goidschmiedt, I. Bd. Berlin und Wien, Benj. Harz Veriag 1925. exp. 387. ред 30. (мало Слободан превод).

') О поставку мидраша исп. Herrn. Strack, Einleitung in Talmud und MidraS 5. Auf. München 1921, стр. 195 след., а о наведенима стр. 205. и 223. Многе мидраше превео je Aug. Wünsche: Bibliotheca Rabbinica. Eine Sammlung alter Midraschim zum ersten male ins Deutsche übertragen Leipzig 1880 —1885.; Midra§ Tehillim, 2 Bde, Trier, 1892; Исти: Aus Israels Lehrhalien 5 Bde, Leipzig 190?—1910.

179

О Т алмуду