Bogoslovlje

Малој Азији (св. Василије Велики) и Палестини (св. Сава који се изрично спомиње као законодавац тамошњег лавриотског система) 1 . Наравне да су манастири, чи]и су сснивачи дошли били до нарочито великог угледа и утицаја, својим устройством послужили као образац манастирима, који су касније оснивани; устројство великих и угледних манастира могло je и на устројство већ постојећих манастира мањег значаја утицати у правду модификације и усавршења њихова устројства. У случају, који je у Палестини био доста чест, да je једна иста особа била оснивач двају или више манастира, било je сасвим природно, да у оваквим манастирима, уколико припадају истом уставном систему, буде у живот уведен једнак устав или да, у најнеповољнијем случају, између устава ових манастира постоје само незнатне диференције, изазване локалним потребама или каквом специјалном сврхом једног од ових манастира. При стварању устава за један манастир морало се узети обзира y првом реду на то, да ли ће манастир имати киновитски или лавриотски характер; било je и оснивача који су оснивали манастире једног и другог устава (н. пр. св. Јефтимије и св. Сава). У житијима појединих истакнутих монаха спомиње се кодификација манастирског устројства 2 . Државно законодавство после васељенског сабора у Халкидону, нарочито за владе цара Јустинијана, сматрало je за потребно, да само у погледу спољашњих односа монаха специфицира њихове деликте и тачно нормира казне ; еврха тога пак била je, да се заштити јавниред и мир, а осим тога да се казненим санкцијама за повреде на снази стојећих општих државних закона те специјалних за монахе и манастире изданих законских прописа очува постојећи државни и друштвени поредак, који je имао изразито сталешки характер са постојањем привилегисаних и запостављених класа и почивао на начелу коактивних класа па се свако напуштање сталежа, коме je једна личност припадала, и прелажење у други сталеж и позив сматрало нарушаваньем темеља постојећег поретка те се аналогно томе ква-

1 Vita s. Sabae ed. J. В. Colerius Ecclesiae graecae monumenta 111, p. 261 b : ό δε латђр ήμων Σ'άβας άρχων κατεστά-3-η καί νομοθέτης ίΐαντός той •άναχωρητικοΰ βίου καί πάντων των έν ταΐς κέΧλαις ϊ,ήν «ροαιρουμένων.

2 Callinici vita s. Ну patii edd. Semin, philol., Bonn, sodales p. 55 sq. ταϋτα οΰν διδάοκων (sc. Ύχύ.τιος) ήμάς έτέρας »αραγγελίας έν χάρτη εγραψεν καί »αρέδωκεν.

Богословље 2

271

Прилози правној историји манастира у грчким областима