Bogoslovlje

ма преступима против унутарње манастирске дисциплине (манастирског устава) у односу према топредметној дисциплинарно-казненој компетенции настојатеља деволуторне природе. 1 Искључиву кривичну компетенцију има έπίσκοπος των τόπων у погледу преступа против одредаба царске конституције, којом се забрањује даље постојање двоструких мушко-женских манастира. 2 У делегираном пак делокругу врши епископ кривичну јурисдикцију у преступима монаха, који су резервисани нормално] компетенции епархијских синода, ако се исти преступи догоде удобакада синоди не заседају те ако измефу момента учињеног преступа и дана састанка синода постоји дужи размак времена, а преступ je мефутим такве природе, да одлагање кривичног поступка може да нанесе тешке штете монашко-манастирској дисциплини, 3 Епископу je у смислу уредбе nov. 155 с. 42 резервисана инициатива за покретање поступка против монаха, који самовласно напусте манастир и право виндикације иметка тих монаха у корист манастира, коме су исти припадали. Напослетку према одредби nov. 155 с. 43 епископ и гьегов економ покрећу у заједници са намесницима провинција односно са трибуналом преторијског префекта у Цариграду кривични поступак у ствари деликта отмице и дефлорације аскеткиње или монахиње како против мушке тако и против женске особе, било да je деликт извршен са вољом или против воље дотичне женске. Једино се на основу споменуте одредбе не може утврдити, ко спроводи поступак бацања такве женске у манастир заједно са њеним иметком, да ли найме епископ доноси односну мериторну одлуку а цивилна власт фунгира само као извршни казнени орган или пак обе акције спадају у делокруг цивилне власти.

d) ЕПАРХИЈСКИ (ПРОВИНЦИЈАЛНИ) СИНОД.

Према одредби nov. 155 с. 10 у делокруг епархијског синода спада расправљање и решавање међусобних распри епископа, клирика и монаха (διατι-θεναι κατά τους εκκλησιαστικούς

1 Nov. IÖO с. 4. άλλα, καί ό πόλεως έκάστης έπίσκοπος τούτου κρόνοιαν έχέτω, είτε στατρίαρχης είτε μητροπολίτης είτε καί των καθ’ έκαστον ε'ίη, καί τούς ευλαβέστατους έκδίκους τής’ εκκλησίας τής αυτού στελλέτω ταΰτα άνα'ί,ητοΰντας καί καραφυλάττοντας καί μή συγχωροΰντας μήδ' όττιοϋν γίνεσΟαι ë§cu τού προσήκοντος, άλλα καί εΧ τι γένοντο, ίΐαττον τοΰτο έτανορύοΰν.

2 Cod, Just. 1 3, 43. 8. 3 Nov. 174 c. 5.

277

Прилози правној историји манастира у грчким областима