Bogoslovlje

884 reg. fus. 28 et 47,, reg, brev 38). Место спомињање у монашким житијама потребе послушности и нарочито истицање конкретних случајева непослушности јасно показује колика се важност полагала на стриктно одржавање и извршиваље овог начела, које сачињава најбитнији елеменат киновитског жнвотл (cf. Apophth. Mac. Aeg. Migne P. gr. 34 cöl. 264; Antonii vita s. Symeonis Styl. ed. Lietzmann p. 26; Cyrili vita s. Abraamii ed Grégoire p. 284-6). Инсубординација сматра ce као оглушење πρός την ύπακοήν τών εντολών του κυρίου (Bas. Μ. reg. fus. 28Ί па се, с позивом на Римљ. 13, 2, монах, који остаје у овом преступу тврдокоран, кажњава казной искључења (reg. fus. 28 et, 47), Државно законодавство такођер нарочито наглашује дужност покоравања монаха настојатељу (nov. 13 с. 3 τφ 6<ρών άυτών ήγεμόνι πει-.' -θχιμενοι καί την παραδεδομένην άσκησιν άμέμπτως τηροΰντες). η) Напуштање манастира и монашког реда и враћање у сталеж мирјана, спојено често са ступањем у државну службу или какав цивилни позив, У правилима св. Пахомија (Сарр. 121 —3) а нарочито св. Василија Вел. (reg. fus. 14) расправља се врло подробно ова појава, која je већ y раној· епоси монаштва y IV. и V. веку била већ врло раширена; број монаха у источним провинцијама позноримског царства био je врло велик, па се није чудити, што се међу тьима налазило и људи нестална карактера, који су се доста лако одлучивали на напуштање монашког чина, Св. Василије Вел. најоштрије осуђује овакав поступак и квалификује га као преступ учињен према самом Богу (reg. fus. 14 ώς εις -θεόν έsαμαρ·θάνοντα, έφ’ δν και εις την ομολογίαν πών δυνθηκών κατεθετο.... ‘Ο γάρ άναιίείς, εαυτόν τώ θεφ εϊτα πρός άλλον βίον άποπηδήδας ίεροσΰλος γέγονε). 1 Учесталрст ове појаве принудила je како цр;%ву тако и државу на предузимање енергичних законодавних мера. Тако je четврти васељенски сабор у 4. канону напуштање манастира и монашког реда ставио под казну анатеме. Цар Јустинијан je у овом погледу издао низ врло оштрих одредаба, које су биле већ раније изложене у поглављу о казнама. Св. Василије Вел.

1 Cf. писмо патр. Теофила монасима ман. Pbaû у Der Papyruscodex saec. Vl-Vll, der Phiiipsbibliofhek in Cheltenham ed. W. E. Crum, Slrassburg 1915 p. 71,: „Wer aber (ôè)abfâllt, der wird den Tiereu (θηρίον) zum Prasse werden, die auf der Strasse sind".

287

Богословље 3

Прилози правној историји манастира у грчким областима