Bogoslovlje

титула „rabban“ за ознаку већег поштовања и угледа једног учителе од осталих, која се место изговарала и као „rabbon“, у Новом Завету ραββουνί („rabbon“ или „rabbun“ са суфиксом личне заменице првога лица), што je свакако према арамејском начину изговора, док je „rabban“ више јеврејски облик (Schürer о. с. 316). Та се титула даје само четворици учитеља, за цело време Мишне (око 30—150 после Хр.) и то; Rabban Gamali’el 1 (Гамалиило), rabban Johanan ben Zakaj, rabban Gamali’el II и rabban Simon ben Gamali’el 11, a спомнње се као пети и rabban Gamali’el 111 син Jehude ha-Nasi (Aboi If, I), док се за осталу двојицу, којима ce даје данас обично та титула (Симону синуг Хилеловом и Симону сину Гамалила I), у Мишни не спомиње. Долазила су и имена: „abba“ = оче (у Новом Завету (πατήρ Мат. 23,9.) и „morê“ = учитељу (καθηγητής Мат. 23,10). Међу многобројним ученицима и наследницима Хилеловим и Шамајевим, наставило ce проучавање закона и традиције истим начином као и до њих тј. усменим предавањем. Ништа ce записано није смело употребљавати при предавању и учењу. Учитељи Tannaim (предавачи) развијају цео примљени и научени материјал још даље, споменутим Халеловим правилима излагања (šeb’a middot“). Они развијају и теоријски излажу право, уче своје ученике и изричу право по судницама (Schürer о. с. 320). Закон je додуше био дан у Тори, али ни један законик не може заћи толико у све детаље да му не би било потребно тумачење и излагање. У Тори су били, често, дани само општи; прописи, а те je прописе требало затим казуистички развит да буде предвиден сваки случај у животу. Ту je, поготово, било слободно поље рада, јер сваки учитељ равин није био само дужан да очува оно што je примио од својнх учитеља, него да закон и даље развије залазећи у све могуће детаље. Разуме се да се то могло вршити само између неколико научника који би могли стављати своје примедбе у усменој дискусији. Због тога, научници нису само скупљали много ученика око себе,, него су, обично, становали у всћим местима, где их je више било. Ученик je морао поштовати свога учитеља више него оца и матер: „поштовање учитеља je јаче од поштовања очинског; јер и син и отац морају поштовати учитеља“ (Keritot IV, 12). „Ако нетто изгуби отац и учитељ, то je губитак учитељев претежнији од очевог. Јер његов га je огац само довео на овај свет, док га његов учитељ, који га учи мудрости, доводи γ

256

Богословље