Bogoslovlje

новића према мени je тенденциозан, заједљив и са много личних увреда. Шта више, у одговору г. Марјановића има и таквих увреда, чи;а би расправљања требала да дође пред цивилни суд, од чега ja као свештеномонах одустајем, и место тога одговарам г. Марјановићу у „Богословљу“, и овога пута стварно и без личних увреда. Одговарам г. Марјановићу из два разлога: Прво, ради објектиане информације наше јавности; и друг о, ради одбране нападнутог угледа споменутих Богословских Факултета, које je г. Марјановић у свом одговору неоправдано жучно и безобзирно напао. Колике су ове моје напомене умесне и тачне видеће поштовани читаоци из мог следећег одговора и излагања : Дана 19. марта 1930. године обратно се г. Чед. Марјановић колеги г. Др. Радивоју Јосићу и мени приватним писмима молећи нас, да као референти за Хришћанску Етику при Св. Синоду прегледамо његову 1929. год. штампану Хришћанску Етику са жељом, да се иста апробира као привремени уџбеник приватког издања (за VII разред). Шаљући нам уз писма и по један примерак своје Етике г. Марјановић je још и то напоменуо, да то чини по упутству председника Комисије за одењивање уџбеника за верску наставу у основним и средњим школама при Св. Синоду. Дакле, сам г. Марјановић ми je дао први повода, да се заинтересујем за његову Етику, која има само 52 стране, и да евентуално напишем и приказ на исту, шго сам доцније и учинио. Хришћанску Етику г. Марјановића пажљиво сам прочитао, нека места и по два, три и четир пута, и на моје изненађење констатовао њене негативне особине, односно да je врло рђава. Касније пак, приликом песете председника пом. комисије, сазнао сам, да ћемо, колега Јосић и ja, накнадно добити акт од Св. Синода из разлога, што je г. Марјановић молио, вероватно наводећи сентименталније разлоге, да се његов хонорар, одређен двојици референата по 250 динара, у овом случају мени и г. Јосићу, услови за повољно мишљење о његовој Етици. Услед оваквог схватања и поступка г. Марјановића, ми смо, колега Јосић и ja, одлучно одбили, да пишемо званичне реферате о Етици г. Марјановића. Овим нашим поступком ми смо хтели, да ставимо до знања г. Марјановићу, да нам je више стало до савести него до хонорара. Консеквенција свега тога била je тада сам ja по предњој напомени, место званичног реферата, отштампао своје

325

Оцене и прикази