Bogoslovlje

говори благослов над вином. А Хилеловци веле: [најпре] изговара благослов над вином а затим изговара благослов дана. 1 Пред њега се доноси јело. Он умаче „hazeret“ [зелење] док не доспе до пружања залогаја. 3 Пред њега се доносе бесквасни хлебови [massa] и зелење [„hazeret“] и кисело [„haroset“] 3 (и два кувана јела) и ако "haroset“ није заповеђен. Р. Елазар бен раби Садук вели: заповеђено je. У храму [за време постојања храма], доносило се пред, гьега само пасхално јагње. Помешао би му се други врч. А затим пита синА А ако· joui нема разумевања у сина, 5 поучава га његов отац [да пита], „Чиме се разликује ова ноћ од свих [осталих] ноћи?“ Jep у свима [осталим] ноћима умачемо једанпут, а ове ноћи двапута, У свима [осталим] ноћима једемо квасно и бесквасно, 6 ове ноћи само бесквасно. Jep у свима [осталим] ноћима једемо месо печено, пржено и кухано, а целе ове ноћи [само] печено. Према способности синовљевој да разуме, поучава га његов отац. Он почиње са жалосним, 7 а завршава са хвалом, и он излаже [тумачи]: од речи „луталица Арамејац беше мој отац“, 8 [све] док не заврши цели одељак. Рабан Гамлиел вели: сваки којн на пасху не говори о· ове три ствари, није испунио своју дужност [найме]: [о] пасхи.

1 После мешагьа вина са водом говоре се два „благослова“: над вином и празником.

2 Пре једења пасхе морају се јести нека предјела, зелење. .Залоraj' (pat“) je комадић бесквасног хлеба („massot“) Beer. 191.

3 „haroset* je киселастн coc од Boha, зачина, и сирћета у који ce умаче горко зеље [„maror“] да му се уклони оштрина.

4 Са другим врчем почиње пасхална хагада (Излаз. 12,26. 13,8).

5 т. ако je тако мали да још не разуме шта се говори. Отац га поучава и тумачи верске прописе своје религнје и на та] се начин деда васпитавају, још од најмањих ногу, у религиозном духу и у упознавању обичаја, прописа и истина своје вере.

6 Ако ce xohe, може ce и y остале дане јести бесквасне хлебове.

7 „Genut“ т. j. оним што je срамотно за Израиљ из давних времена, а то je идолопоклонство (Pesabim Gemara 116 ab: на пр. „негда бише наши оци идолопоклоници“ Ис. Нав. 24, 2) или ропством у Мнсиру („бијасмо робови у Мнсиру" Девтероном. 6, 21.). Отац би дакле, најпре почео да говори о томе а завршио би са великим делима Јахвеовим које je учинио за Изран.ъ.

8 „’arami ’oved ’avi“ Девтероном. 26, 5.

Богословље