Bogoslovlje

•само послушност и побожност. 1 Вера не захтева толико истину колико побожност (non tam veritatem quam pietatem), и није •спасоносна по себи већ само с обзиром на послушност (ratione obedientiae). 2 Jep шта je вера? Веровати то je мислити о Богу тако нетто, што, ако се не зна, уништава послушност према Богу (de Deo talia sentire, quibus ignoratis tollitur erga Deum obedientia) 3 . Вера дакле није само сазнање, већ се односи више на практичан, активан живот човеков. Све што желимо и радимо, а чему смо ми узрок, у колико имамо идеју о Богу, или у колико сазнајемо Бога, рачунам, вели Спиноза, у религију. А жељу да се добро чини (cupiditatem autem bene facienđi), која произлази отуд што ми живимо по вођству разума, назива Спиноза побожношћу. 4 Човек јак (духовно, морално) не мрзи никога, никоме не -завиди, не љути се ни на кога и ни због чега. То и све друго што се односи на истински живот и религију (haec et omnia quae ad veram vitam et religionem spectant), јасно je, како вели Спиноза, из ранијих ставова. Лак човек има у виду да из нужности Божје природе следује све, и оно што он мисли да je мучно (molestum), и зло, и да оно, што се чини безбожно, свирепо (horrendum), неправично и срамно, произлази отуда што он схвата ствари збркано, непотпуно и нејасно (perturbate, mutilate et confuse). И зато ce он труди да ствари схвати какве су оне по себи (ut in se sunt) и да отклони смете правог

1 Tractatus theologico- politicus, cap. XIV Исп. Benedicti de Spinoza Opera quae supersunt omnia, Vol. I, lenae, 1802, p. 348. Зато од пророка не треба тражити сазнање. О стварима, које се односе само на спекулаиију, а не на љубав и на практичан живот (res, quae solam speculationem, et quae non charitatem, et usum vitae spectant), пророни су могли да не знају ништа, као што и нису знали. Tract, theol. pol. cap. Il (В. de Spinoza Opera, I, 1802, p, 188). Цело ово дело ова теолошко-политичка „расправа“ од скоро 300 страна има 20 глава, од којих je за нас овде најважнија глава XIV, пошто се у њој говори о томе шта je вера и шта су верници, одређују се основи вере и она се одваја од филозофије. Мање су за нас важне главе I и 11, у којима се говори о пророштву и пророцима. па затим глава о чудесима (VI), о тумачењу Библије (VH), о томе зашто се Библија назива Св. Писмом (qua ratione Scriptura Sacra vocatur).

2 Tractatus theoi. pol. XIV Opera I, p. 348.

3 Tractatus theoL pol. XIV Opera I, p. 343.

4 Ethica, IV, prop. 37. schol. 1. (Opera, 11, 1803, p. 230).

Религија Спинозина