Bogoslovlje

по Ниловом учењу, изнад свих случајнојсти, које су нераздвојж> спојене са господарењем над материјалним добрима. Његова. морална самодисциплина, везана са радошћу у Господу (Филип. 4,4), не нарушава се ни изобиљем, ни недостатком или лишењем земаљских добара. „Хришћанин се одликује“, пише Ншт знаменитом чиновнику Стратиону, од неверника тиме, што има друкчија расуђивања о стварима. Незнабожац гледа на небо, посматра га и диви му се, зато што небо сматра за Бога... Гледа на земљу, воде и њима се клања. ,. Ми, пак, не расуђујемо тако. Гледајући на небо ми се дивимо Ономе, који га je створио, jep знамо да небо није Бог, него само дело Божје. . Гледамо на твар и она нас упућује ка Творцу свих твари. Незнабожац види богатство и запањен je од чуда, a ja с висине гледам на богатство и смејем се над њим. .. Незнабожац, гледа на беду и ропће, aja гледам на сиромаштво скачем и радујем ce, jep врлину сматрам правим богатством“ 1 . Заједно са ссудой пристрасности према материјалним добрима Нил предупређује читаоца и од „мреже“ (παγίδας) 2 људске славе, која праведни живот лишава правога хришћанскога смисла и изопачује основни морални циљ људскога усавршавања. „А знај, најплеменитији пише Нил комиту Приму, који je тежио да заузме високу катедру епарха, „знај, да je мала, ништавна, кратка и ни по чему није боља од пролећних Цветова ова смешна и ружна слава, коју теби дају људи“. 3 У другом писму Нил с нежном љубављу поучава свога ученика, да се не преда земаљским забавама. Између осталога, он га предупређује и од тежње за зема.ъском слабом. „Гледај сине“, каже он, „да тражећи славе од људи, не останеш без славе Божје“. 4 „Не продај дела руку твојих за славу људску и не дај будуће славе за похвал} г , која ништа не вреди. Слава льудска je у праху (είς χοϋν); и сила се гьена гаси на земљи, а слава врлине je вечна“. 5 „Слава je, по Ниловом мишљењу, „слепа, jep се често у животу прослављају људи, „који ни својим делима, ни својим речима нису никоме

' Epist. lib. 1 CCXXIX col, 165 D - 168 A.

3 „de volunt, paupert.“ cap. XI col. 984 С.

3 Epist. libr. I. CCCXIX col. 197 B.

4 Discipulo suo. Epist. lib. IV, 1 coi. 544 BC.

5 .cie ocio spiritibus malit.“ cap. XVI col. 1161 В.

56

Богословље