Bogoslovlje

и савесног стручњака који je ca лшого спреме и труда на њој дуто радио, онда треба похвалити саму одлуку Академије, да то дело у овим тешким временима изда. Кньига je писана на лен, разумљив и интересантан начин, na ће свакоме ко не познаје психологије моћи послужити као изванредан приручник у коме се јасно откривају ти, човеку најближи, a лајику често непознати и неразумљиви путеви дужевног живота. Стручњаку и познаваоцу психологије пашће одмах у очи посве оригиналка подсла саме грађе ове психологије. Књига je подељена у два главна дела. У првом делу се говори о психичким „доживљајима и њиховом свесном јединству“, а у другом тек „о научном упознавању душевног живота или психологије.“ У првом нас делу аутор управо белестристичком лакоћом, индуктивним путем уводи постепено у кео лабиринт психичких процеса, у поједине доживљаје знања, „чувствовала“ и хтења. Водећи нас степеницама „осјетилног“, „предоџбеног“ и мисаоног знања и анализирајући поједине ове доживљаје и њихове саставне делове непрестано наглашава и показује повезаност и структуркраност доживљајности свих тих доживљаја. Насупрот старијој, тзв. атомистичкој психологији у духу које су написани скоро сви наши школски уџбеници а и одређени поглед већине наших „стручњака“, аутор je имао у виду изванредне резултате експерименталних школа, вирцбуршке и ■берлинске, и у виду њихову тумачио комплексе психичког доживљавања. Иако ни једна ни друга од споменутих психолошких школа није до данас дала једног уџбеника, jep je још увек проблем да ли би се ове, на једном подручју психичког доживљавања утврђене чињенице, могле као перфектне проширити на цело подручје психичког доживљавања. Наш je аутор ове, до данас утврђене резултате, уочио и подвукао и тако je ова, иначе популарна психологија добила и актуелно научно обележје овим покушајем спајања двају начина гледања. Разлажући опажајно знање аутор на лак и управо неприметан начин упознаје читаоца с генезом опажања и његовом предметношћу. Интенционалност психичког доживљавања je разложена лепо и јасно, а уз анализу опажаја као комплексног психичког доживљаја, у његове саставне делове осете, наглашавана je непрестано структурираност и доживљајно једин'Ство „зорног“ опажања,

Оцене и прикази