Bogoslovlje

само нетто могућно него да je факат који, како вели г. Ђорђевић, „већ нико озбиљно не одриче“. Данае се, найме, сматра да идеја о једном Врховном Бићу „стоји на почетку сваке религије“, jep се на ту идеју наилази и код најпримитивнијих народа. Веровање у једног Бога, у врховно биће, „није најмлађе у религији“; оно je на против „везано за етнолошки најстарије народе“. 1 У свима религијама најпримитивнијих народа наилази се на веровање у једно Врховно Биће. А то Врховно Биће примитивних религија je „прави монотеистички Бог“. То je случај са Врховним Бићем пигмејских народа који ce сматрају за најпримитивније на земљи па су према томе и најстарији“. 2 Врховном Бићу, код свију примитивних народа, приписује се, прво, вечност, затим, свезнање, па доброта, доброчинство и моралност и, најзад, свемоћ и стваралачка моћ, створење света и човека. 3 То je Врховно Биће, „велики Бог најстарије и прве религије“. 4 Овде морамо скренути пажњу на то да су нека примитивна племена раније сматрана чак као племена без религије. 5 По Џон Лабоку, Дарвиновом ученику, „прво je било једно стање потпуног отсуства религије међу људима, то јест атеизам; за њим je дошао фетишизам“. „Међутим критичније посматрање ствари показало je“ како вели г. Ђорђевић, „да нотпуни атеизам нигде не постоји“. 6 Данае je код свих примитивних племена утврђено верование у једно Врховно Биће. Исто тако je утврфено да сви примитивни народи, без изузетка, верују у други свет, „а веТина верује и у казну и награду на оном свету“. 7 То су у главноме најновија мишљења у науци о најстаријој религији човечанства“. 8 Најзад, што се тиче питагьа „како je могла у прачовеку понићи идеја о Врховном Бићу“, г. Ђорђевић вели: „На то питање још се не може одговорити позитивно и са научном

1 Стр. 38. 2 Стр. 29.

3 Стр. 31 и д. 1 Стр. 39,

5 Ист. G. Runze, Katech d. Religionsphilosophie, 1901, p. 289. 6 Тих. Ђорђевић, наведено дело, стр. 8 и даље. 7 О. с. стр. 33. 8 Стр. 39.

217

Религија у светлости савремене науке