Bogoslovlje

лако може да помути разум и оних људи, који владају знањем (yvœciv) и да учини човечју душу дивљом, присиљавајући je, да ce клони сваког општења са људима“. 1 По Ниловом учењу страст гњева je нарочито сродна среброљубљу и донекле je његова последица. Jep људи који теже за бсгаћењем, наилазећи на препреке ка остварењу тих својих егоистичких циљева, губе •обично своју душевну самодисциплину и предају ce гњеву. „,Среброљупци“, каже Нил, „морају ce неминовно гњевити против лица, која им сметају да остваре своје материјалне циљеве“. 2 Гњевно стање не ограничава се само на тежњи за уклањањем препрека, на жоје се наилази на путу, већ je праћено и непријатељским односом према људима. To je душевно стање, везано са неодоливом жудњом, да се освети своме непријатељу. „Гњев je“, вели св. Нил, „жеђ са о светом“. 8 Ова карактеристична психолошка особина гньева, која се одликује неиздржљивом упорношћу, нарушава душевну хармонију и уноси неред у психички живот. 4 Под утицајем гњева човечји се ум помрачи и ослаби толико, да губи своју моћ расуђивања, постаје груб 6 и лишава се правог знања. „Гњевливе мисли“, пише св. Нил, помрачују ум, као што облак помрачава сунце. 6 У религиозно-моралном односу страст гњева сведочи недостатак љубави како према Богу, тако и према људима, а такође и отсуство трпљења 7 и кротости, 8 које су праве хришћанске врлине. Природно je да човек, обузет пламеном гњева, не може како треба вршити хришћански подвиг. Зато je „молитва гњевом раздраженог човека мрско кађење пред Богом, његово певање псалама je за уво непријатни звук, a његов дар црвљива жртва“. 9 Саветујући да се уздржавамо од ове, за

чава гњев у почетном стадију развића, док όργή означава ггьев, који се већ развио: -O-υμός je унутрашњи покрет душе, a όργή пројављивање и испољавање његово.

' de octo spirit, malitiae cap. IX col. 1153 С. а de monast. exercit. cap. LV col. 788 C. s de octo spirit, malitiae, cap. XI, col. 1156 С. * de octo vitilis с. VI, col. 1453 A. 3 de octo spirit, malit, с. IX col. 1153 С. ® ibid. 7 de octo spirit, malitiae cap. IX col. 1153 D. s ibid. cap. X, col. 1153 D. a ibid. col. 1156 A.

233

Морално-аскетско учење св. Нила