Bogoslovlje
да привидним пристајањем уз Рим извуку материјалне користи и евентуално искористе политичку моћ католичке цркве за своје ослобођење испод турског јарма. 1 И на основу једног записа могло би се тврдити, да Мардаријев покушај није имао успеха, jep се већ 1643 године помиње, као митрополит зетски (=цетињски) Пајсије, 2 што би значило, да je Мардарија његово пактирање са католицима, што je и у очима простог народа значило велики преступ, 3 коштало катедре. Католички подаци о превери св. Василија Острошког проста су прозелитска фама. 4 Задржавајући се подуже на овим важним моментима из наше црквене историје хтели смо, да бар делимично, дамо стварну слику стагьа какво je оно било за време Пајсијеве управе српском црквом. И да, онда, на осГРову тога, поставимо питање, да ли je могуће са историски тачним подацима говорити о некој генералној унији за време Пајсијево извршеној са његовим пристанком и благословом? Шта je све радио Патриарх Пајсије, да онемогући или сузбије овакву католичку акцију тешко je детаљније речи, јер о томе имамо сувише мало података. Он, који није тражио никаквих ни политичких ни црквених веза са западом“, 5 није могао бити пријатељ католичког прозелитизма. Такође није, по своме радљивоме и ревносноме пастирствовању, могао мирно гледати такву акцију. Пада у очи да ce y неколико записа тужи на мучна и тешка времена, што се, свакако, неће односити само на његов тежак политички положај, него на целокупну, мучну и тешку ситуацију у којој ce je он налазио. Пајсијева канонска путовања могла би се довести у везу са његовим радом на овом пољу. Он je, као што смо раније рекли, много путовао. Трећи марчански епископ Максим, приликом своје хиротоније у Пећи, позвао je Пајсија, да посети православие Србе у Хрватској и Славонији. У фебруару 1631 године патријарх je Пајсије био на славонској граници. 6 О
1 Римокатоличка пропаганда, с. 53.
2 Љ. Стојановнћ, Записи, Iс. 349, бр. 1374. 3 Ср. Ровински, цит. дело, с. 497.
1 Cp. Н. Милаш, Св. Василије Острошкн. 5 Др. А. Ивић, Марчанска Епископија, с. 160. 6 Ср. ibid и Ивић, Миграције Срба у Слав. с. 46.
258
Богословље