Bogoslovlje

Исте je године преписао службу св. апостола Андреје Првозваног: вьзТхюю у прТдерьжаше и прТчьртах своею рукою. 1 1643 године нашао je „троеоаггелге вь Ней... те и вьзех его“. Дао га je ђакону Станоју, да га помиње када буде свештеник. 2 Исте године нашао je једну кньигу „порушеноу и никим нТ брТгомоу“; узео и поправио колико je било могуће. 3 Љ. Станојевић у регистру под „Пајсије“ вели, да je ово било у манастиру Сарандапорском. 4 30 маја 1644 године помиње се, да je нашао једну књигу. 5 1646 био je у Великом Лукавцу и повезао једну књигу. 6 Г. В. Петковић мисли, да су око 1640 године многе књиге писане у манастиру Раваници. 7 Мотиви из којих je Пајсије са оволиким пожртвовањем и трудом прикупљао и поправљаи црквене књиге нису тачно позаати. Нама се чини, да за Пајсија, печат чије je снажне и активне личности изразито утиснут у његовој епохи, само чисто библиофилске, у основи својој аристократске, побуде неће бити главни узрок због кога je он сређивао и прикупљао црквене кшиге. У прилог овакве претпоставке говори и факт, да он узете књиге није стално задржавао код себе, него их je преписивао и враћао натраг. Године 1626, а по Ј. Томику 1627, 8 основана je Typographia polyglotta sacrae Congregationis de Propaganda Fide, којој je био главни задатак „штампање књига ћирилским словима, које ће се растурати по Босни, Србији, Бугарској, Влашкој, Молдавској и Русији за пропаганду мефу православнима. 9 To je, истовремено, и реакција на руски утицај, којим je она, дајући нашим манастирима и црквама богослужбене књиге и одежде, вршила своју верску и политичку пропаганду. 10 Патријарх Пајсије није могао не знати за ову

I Ibid, I, c. 64, 6p. 202 и ibid, c. 350, 6p. 1379; 3 Ibid, IV. 150, 6p. 6809;

8 Ibid, c. 350, 6p. 1379; * Ibid, 111, c. 398;

5 Ibid, I, c. 350, 6p. 1380; 6 Ibid, c. 355, 6p. 1410;

7 Ст. Станојевић, Енциклопедија, књ. 111. с. 621.

8 J. H, Томић, Кад je и с којим смером основана словенска штампарија Димитрија Теодосија у Млетцима? (Глас С. К. А. СХХХШ (II) Београд,. 1924, с. 48.

9 ibid. ш Cp. код ibid. с. 471.

261

Пајсије, архиепископ пећски и патријарх српски