Bogoslovlje

као што je то и Ил. Руварац мислио, није каснији уметак, 1 јер у то време није могао бити ниједан Данило на патријаршиском престолу. Скоро сав однос између Уроша Вукашина, како je приказан код Пајсија, измишљен je. То je плоднародне маште а не Пајсијеве лично. Податке о томе, да je Вукашин убио Уроша, као што то наводи и П. С. Проткћ, Пајсије je могао наћи у нашим старим летописима, а нарочито у копривничком или крушедолском, који je штампан са редакције из 1453 године, али je неписан много раније. То исто могао je наћи и код Орбинија (1601) и у Аналима Лукаревића (1605), па .и код Данила, односно код његових настављача, где je речено, да се je Урош преставио, а одмах иза тога се додаје како „царство же iero пргеть гединоу честь кнезь Лазар, дроугоую же честь Влькашинь, иже на кралιε вст в о дрьзноувъ. „(Даничић, Животи, стр. 381.) Јиречек вели, да je цар Урош именовао Вукашина деспотии. 2 Касније „поред цара, јавља се у један мах, као краљ Вукашин. Није познато како je ствар изведена“. 3 Што се тиче подизања манестира о којима се говори код Пајсија В. Марковић вели, да за „последњег Неманићског владара, цара Уроша (1355 —1371), савремени извори не наводе, да je подигао иједан манастир, чак ни себи за гробницу“. 4 Само Карловачки Родослов за који веле, да je постао у другој четвртини XV века, тврди да je Урош подигао цркву Рођења Богородице у Скошьу. 5 По В. Марковићу одавдеј je ово тврђење прешло и у Бранковићеву Хронику и код Пајсија. 6 И за дан (датум) смрти Урошеве, 2. децембар 1371, који наводи Пајсије, Ил. Руварац каже, да није тачан, јер у другим изворима стоји друкчије. На Никодимовом типику од 1319 (Гласник XI, 193) забележио je, касније, неко да je Урош умро 2. децембра. У Романову типику од 1331 г. записано je на два места, да je Урош умро 3. децембра. Пећски Летопис за датум

1 Гласник, XII, стр. 218.

2 К. Јиречек, Историја Срба, I, Београд, 1022, с. 313, 8 ibid, с. 319,

1 В. Марковић, Православно Мояаштво и Манастирн у Средњевековној Србији, Среыски Карловци, 1920, с. 116.

5 Гласник, LUI, с. 39.

6 В, МарковиН, ibid, с. 116.

274

Богословље