Bogoslovlje

у питању вечере не могу изједначити оба излагања. Напротив, по целом казивању Јовановом, петак у који je разапет био Христос, за њега je дан спреме за пасху, док je за синоптичаре, већ, први дан празника. Сви се, дакле, слажу у томе да je Христос умро у петак, али при томе стављају различие датуме. Решење се покушало и на тај начин, да се израз јеванђ. Јована (18, 28) „јести пасху“ не односи на пасхално јагње 14 нисана на вече, него на једење пасхалне празничне жртве 15. нисана. 1 Но као што смо већ видели, тај израз употребльава се само за ознаку пасхалног јагњета, а никако за празничну жртву хагигу. Покушало се и на тај начин, што се тврдило да je сам Христос антиципирао пасхалну вечеру на 13 нисан, jep je знао да неће доживети јудејску пасхалну вечеру 14 нисана. Због тога да je одржао праву пасхалну вечеру један дан раније од осталих, т. ј. 13. нисана. 2 Нарочито детаљно, са великим познавање.ч равинске литературе, пристаје уз то мишљење D. Chwolson. 3 Он тврди да je израз τη δε πρώτη των άζυμων (Мат. 26, 17. исп. Марк. 14, 12) погрешно преведен са арамејског. Према арамејском „bejoma q e me depasha“ може се ту мислити на дан пре дана пасхе т. j. на ι3 нисан, затим на дан пред празник пасхе т. j. 14. нисан, али исто тако и на први дан самога празника пасхе. Арамејски оригинал да je мислио на прво. Клање пасхалних јагањаца имало се вршити, као што je познато, увече 14. нисана. Али у случају да je 14 нисан пао у суботу или у петак, наводно, да се није смело клати у те дане, и због тога да су се јагањци имали заклати 13. нисана. А многи из народа, опет, због тога што су јагањци поклани као пасхэлни, јели су их још исгога (13.) дана на вече, према речима Излаз. 12, 8, да се једе у тој ноћи (када се покољу), док je други део народа, присталице садукејске, одлагао једење до 14. нисана на вече, према Излаз. 12, 6. Исус да je пристао

1 Schuster Holzamraer. Handbuch der bi Wischen Geschichte 11. Bd. Freiburg, 926, crp. 383; Roth, Die Zeit des letzten Abendmahles, Freiburg 1874 стр. 46.

2 Strack, Pesahim, Leipzig 1912, str. 10.

3 Das letzte Passahmahl Christi und der Tag seines Todes 2. Auf! Leipzig. 1908. Исп. u A. Schweitzer, Geschichte Leben Jesu Forschung 4' Tübüng, 1926, str. 620.

298

Богословље