Bogoslovlje

3. У саблажавању монаха јавља ce y свој вештини својој и демон среброљубља, чије деловање св. Нил описује речима пуним ироније. Овај демон, под маском добрих дела милосрђа и помоћи онима, који су у нужди, убеђује монаха да се ода среброљубивим мислима. „Демон среброљубља“, вели св, Нил, „показује се као добротвор сиромаха, радо излази у сусрет странцима, упућује монаха на службу другима, који су у беди, посећује тамницу, ослобађа продате робове“. За остварење ових дела демон среброљубља улива монаху мисао о неопходности познанства „с богатим женама“ и уопште с људима, у којих су „пуне кесе“ (βαλάντιον άδρ6ν). Све ове лукаве помисли он управља подвижнику у виду лепих предлога да би саблазнио душу његову. Jep, послушавши демонски савет, монах се постелено предаје среброљубивим мислима, a помажући сиромахе на туђ рачун, почиње неприметно да приписује ова добра дела себи, и на та] начин пада у славољубље. 1 4. Слично демону блуда делује на подвижника и демон гњева. Он изазива у њему различна узбудљива привиђења. Монаху се јавља привиђење, као да неки од његових рођака или ближњих трпи увреде и понижења од недостојних људи“. Природно je, да ове мисаоне слике лако могу да наруше душевни мир н сређеност подвижника. Оне буде удуши његовој раздражљивост, и принуђује га да против привидних непријатеља помисли или каже нетто рђаво.“ Али аскета, по мишљењу св. Нила, на овакву врсту авети „не мора да обраћа пажњу“. У мислима својим он се не сме заустављати на њима, да не би изгубио моћ ка „чисто] молитви“. Jep раздражен човек за време молитве сличан je „главњи која се дими“ (δαλός κοϋΐνιϊ,όμενος). 5. По учењу св. Нила делатност свих демона управљена je на то, да у човеку узбуди наклоност ка задовољствима. Jeдино демон туге чини изузетак од тога. Он једини „ремети мисао о задовољствима“ и „суши сваку насладу“. Када овај демон „умерено напада“, он као да помаже јачању монашких принципа. Демон туге убеђује људе, да се не одају ономе, што je земаљско, и да избегавају свако задовољство. Ако je пак његов напад „скопчан са великом жестяном“, онда се у души човека јавља очајање. Монах, који je подвргнут кушањима ова-

1 De malignis cogitationibus, cap. XXII col. 1224 D 1225 AB.

a De malignis cogitationibus cap. XVI col. 1220 A.

314

Богословље