Bogoslovlje

гова већ не признаје ни грех, ни безакоња. Страшни суд и вечне муке за њу нису ништа друго до само „празне речи“. Монах, који страда од овог демона, иако верује у Бога, не признаје његове заповести. Он je у некем слепилу. Кад му се говори о св. Писму, он као да не чује и да се не слаже чак ни с мишљењем људи. Он, као да не појима стид, ради све по своме нахођењу, слично „свињи која, заклопившн очи, пробија се кроз ограду“. Али демон „безосећајности“ бежи, кад види туђи бол, jep се душа облагорођује састрадањем према ближњем, и на тај начин нестаје у њој „слепоћа“, коју je изазвао овај демон. Да би сачувао своју душу од гоњења овог страшног демона, Господ тражи похађање болесних и сужњих. Подвижник пак, који живи у пустињи, лишен je ове могућности, и зато je борба с демоном „безосећајности“ за њега необично тешка. Ако „пустиник“, вели св. Нил, „буде изложен напасти овог демона и не пода се тузи и блудним мислима, то он треба да припише своју невиност и трпљење само утицају божанске благодатне помоћи. 1 8. Да би удаљио монаха од „истинитог богопознања и врлине“ непријатељ човечији користи се и услугама демона, кога св, Нил назива „скитницом“ (πλάνος). Овај демон напада монаха обично ујутру и улива му мисли, које га преносе „из града у град, из куће у кућу, из села у село“. Он присиљава своју жртву да у себи изазове слике различитих виђења са познаницима, с којима ступа у мисаоне разговоре. На тај начин монах се постелено удаљује од унутрашње молитвене концентрисаности и заборавља свој монашки завет. Да се до овога не би дошло монах je дужан, како каже св. Нил, да врши смотру над радом демона скитнице, да запажа чиме он почиње и на чему се задржава. Ова самоконтрола потребна je стога што он не игра узалуд велико коло, већ с намером да разстроји душевно стање монаха и да га преда у власт демона блуда, гњева и туге. Излажући утицај „лутајућег“ демона св. Нил говори и о томе, како да се сазна његово лукавство и да се потпуно обелодани његов план. Монах, по савету св. Нила, кад осети утицај овог демона у себи, не треба одмах да га открива, jep се лукави непријатељ боји, и удаљује се чим се убеди, да je његово присуство откривено. Ради коначне победе над њим

1 De malignis cogitationibus cap. XI —XII col. 1212 D 1213 C.

316

Богословље