Bogoslovlje
crationswörte, words oE consecration), т, ј. ојтачно прецизираним речима за које се веже и у којима се концентрише сва тајансвена и благодатна моћ свештенорадње 1 , схоластично богословље верује да je и првохришћанска литургија имала такву своју формулу и то баш у Спаситељевим речима (Пршмите, идите .. Пште оть нея вси..). Из тога се изводи још један закључак, найме (пошто епиклезе тобож није било у апостолско време), да, кад се она први пут појавила у литургији, а и дуго време после тога, она није имала консекраторног значења. То значење чак и у источним литургијама остало je, тобож, у речима Спасителе и тек много доцније (од прилике почев од Јована Дамаскина, ако не од Симеона Солунског) почело je неточно, грчко богословље учити о епиклези као најважнијој, консекраторној молитви. Али тиме се питање још више комплицирало,. Наиме не може се никако и ничим објаснити, како, откуда, под каквим утицајем, из каквих разлога, и са каквом еврхбм се појавила први пут молитва призивања, ако je није било све до тада или ако она није имала смисао молитве освећења дарова? Не може се допустити да je та молитва ушла или уметнуга у литургију без довољно разлога. Треба, дакле, наћи неки други одговор на ово питање, треба покушати доказати апостолско порекло призивања св. Духа у литургији. Сви познатији најстарији манускрипти литургија садрже молитву епиклезе, али сами они нису старији од IV века (Church orders, С. А. VIII.) или можда најдаље од 111 века (како неки датирају „папирус Дејр-Бализех). Сведочанстава патристичке литературе и на Истоку и на Западу, почевши од IV века па на овамо, може се наћи довољно. Св. Кирило Јерусалимски 3 , Василије Велики 8 Јефрем Сирски 4 , дају нам прве и особито важне доказе о постојању те молитве у старо доба док после њих врло велики број св. отаца на више места сведочи о томе да je епиклеза битно потребна молитва евхаристичког канона у литургијама свију трупа. Ми остављамо на страну преглед и проучавање свију ових сведочанстава. Томе би се
1 Merk. Der Konsecraiionstext der römischen Messe. Rottenburg a. N. 1915. S. 145.
2 Mystag. Ш, 3; V. 7. и сем тога Mystag. I, 7; 11, 3; V, 5,7, 8.
8 De Spirüo Sancto, cap. 27.
4 Слово о свештен; Сл. о свет, хришћ. тајн. Тумачења на пр. Језик cap. 10.
320
Богословље