Bogoslovlje

qui omnia purificat... 1 }; y Constit Apostolorum. 111, 17, 1— y крштењу даје ce помазање уљем место Духа Светог. 2 Сем тога Дидаскалија VI, 12, 2 (перифраз Мат. XXIII 19.) јасно наглашава:“ stulta et caeca, quid est majus, panis aut spiritus sauctus, qui sanctificat panem...“ Свети Дух, који освећује хлеб 3 . Потврда свему томе може ce наћи на више места и у Серапионовом евхологију. Свети Дух се у молитвама (I, 4; 11, 2; XIII, 6; и при освећењу воде и уља) призива 4 . У молитви благосиљања народа (χειροθεσία λαϊκών) вели се изрично εύλογηθείη ό λαός ούτος εύλογία πνεύματος 5 . Само у евхаристичкој молитви Серапион Тмуитски допушта оригиналан изузетак и не призива Св. Духа већ Логоса, Сина Божијег на дарове да они постану тело и крв Његови, Изузетак овај изгледа могао би се објаснити противоаријевским настројенијем и жељом да се нагласи Божанственост Сина 6 . Али ако се у Серапионовом евхологиону и јавља Логос као Освећујућа сила, онда je то само у евхаристичкој молитви, где се он призива да претвори дарове. Ово не стоји додуше у складу са опште-црквеном традицијом и уноси нетто необично, али ипак не сме се на основу само тога сумњати у правилност схватања Серапионових о Св. Духу као Осветитељу. Молитва освећења уља у Constit. Apostol. VII, 42, 2 стоји такофе у складу са утврфеним обичајима и ако у њој свештеник призива „нерођеног Бога, Оца Христовог... да освети уље именем Господа Исуса“ 7 . Апостолски израз (Дел. ап. VIII, 15.) „именом Господа Исуса“ никако се не противи традиционој форми освећења, док сами факт призивања више благодатне Силе апсолутно искључује мисао о „заменику Христовом“ у свештенорадньи. Тако исто налазимо и код Тертулијана у спису „De baptismo“, cap. IV: „Igitur omnes aquae de pristina originis praerogativa sacramentum sanctificationis con-

' Funk, 11. 110—111.

3 Funk, I, 211.

3 ibidem, 370.

4 Funk, 11. 158; 160; 172; 180 186.

6 ibidem, 164.

6 О томе види мој чланак „Епиклеза у александр. литургијамаЧ Богословље 1932. св. 4.

7 Funk, I, 448.

350

Богословље