Bogoslovlje

-1833 г. (гл. 3.) и четвртог периода од 1833 до 1923 г. (гл. 4.), а у трећем одељку (р. р. 546. —640.) даје се нарочита историја руског богословља и то у току првог периода од почетка до 1700. г. (гл. 1.), другое периода од 1700. до 1836 г. (гл. 2.) и трећег од 1836. до 1917. г. (гл. 3.). Трећи трактат (р. р. 641,—691.) посвећен je расправи о изворима источног богословља и састоји се из три главе, од којих се у првој (р. р. 642.—652,) говори о двојаком иззору. божанског откривења по учењу источне цркве уопште, у друго 1 (р. р. 653, —661,) о Св, писму и у трећој (р. р. 662. —682) о Св. предању и његовим изворима. Први том завршава се кратким речима (р. р. 683.—691.) о култу п. Фотија код источник хришћана. Tomus 111. je посвећен прегледу догматске науке источне православие цркве о светим тајнама. Он има осам глава. После врло краткое предговора (р. р. 5. —6.) у првој глави (р. р. 7.—61.) у 8 одељака излаже се наука источне православие цркве о тајни уопште, найме: о именовању, дефиницији, броју, реду, односу између матернје и форме, установитељу, циљу, деловању, извршитељу и субјекту тајни; у другој (р. р. 62. до 125.), после претходних примедаба (р. р. 62,—63.), даје ce преглед исте науке о тајни крштења у 7 одељзка, од којих у шестом одељку (р. р. 99,—102.) говори ce између осталога о неопходности крштења ради спасенија и у седмом (р. pu 103, —125.) о пријему римо-католика и протестаната у правослёвну цркву; у тре ћо ј гла в и (р. р. 126. 176.) расправља се о тајни помазања светим миром (према општем плану), у четвртој (р. р. 177. —330) опширно се излаже наука о најсветијој тајни и жртви св. евхаристије у десет одељака, од којих нарочита интерес представља и особиту пажњу заслужује трећи одељак (р. р. 193.—231.), где се потанко расправља о транссубстанцијацији у евхаристији; у петој глави (р. р 331. —389.) даје се преглед науке о тајни покајања у шест одељака са специјалним додатком, посвећеним историји индулгенција код источника (р. р. 380. —389.), где се наводе примери, или обрасци опроштајних писама, издатих или уопште употребљаваних за живе и мртве у православно) цркви; у шесто) глави (р. р. 390. -440.) расправља се о тајни свештенства у пет одељака, од којих je други (р. р. 401. —408.) по-

364

Богословље